Srpski pčelar

Туђице.

уђицама називају српски пчелари пчеле из других кошница, које заиђу но туђим кошницама и тамо к Р ад У и отимају мед те носе у своје кошнице. / jHf а<> 11110 се види ово својство пчела радилица јесте веки нагон > дакле та крађа или отимање јесте Ј&ЈС инстиктивно својство пчела радилица, и то не само неких извесних, као што се то мислило, него свих радилица. Туђицом дакле може бити свака пчела радилица. Овај нагон за отимањем сличан је и скоро исти нагону за скупљањем нектара. Туђице се појављују обично кад нема паше и обично насрћу прво на слабе и ненормалне кошнице, најчешће на безматке, или се појављују и за време добре паше, ако су осетиле где год просут мед или шећер и друго томе слично. Туђице не нападају на друге кошнице наједанпут многе, него прво се појаве само неке или баш једна као ухода. Дође пред лето туђе кошнице, обично као што рекосмо. пред слабу или безматак а неки пут дође и пред јаку и здраву кошницу ако ова има пукотина или одвише велико лето. Дошавши покушава да уђе у кошницу. Код безматака уђе лако, често без отпора но код јачих кошница обично таког незваног госта стражарице одбију. Туђица се < дмах врати и покуша и опет да се увуче, и то се понавља све дотле, док се ова или не увуче у кошницу или док не страда. Кад се која од ових првих туђица ухода увуче у туђу кошницу и дочепа се туђега меда насиса га се до миле воље и весело са пленом похита својој кошнипи, да и својим другама дојави за нов извор меда. Кад изађе из кошнице окрене се натраг лету и као оно младе пчеле, које први пут излећу врти се око лета то горе то доле да га сазна и најпосле вине сесвојој кошници. Дошавши кући својој, исприча све својим говором и начином другарицама својим и за кратко време ево ти их пред оном сиротанком кошницом читав рој туђица. Једна лети над летом друга под летом трећа насрће унутра. неке облетају око кошнице и траже какву пукотину да се увуку. Изнутра стражарице храбро одбијају ове нападаче. По нека од стражарица полети за туђицом и дохвати је, одмах за овом полети више стражарица те једна хвата за ногу друга за крило и најпосле остаје једна.која се ухватила у коштац са туђицом и тражи прилику да је убоде; преврћу се окрећу се и после дуге борбе иадну обе с лета на земљу и борба се сврши, јер једна је сградала. Док се тако боре туђице и стража дотле по нека од туђица ухвати прилику и уђе у кошницу. ту јој је већ лакше, између саћа лакше јој је заметнути траг. Ако их је више у кошници одмах траже матицу да убију и ако им ово испадне за руком, онда престаје борба, јер се домаће пчсле збуне. изгубе храброст и пусте туђице да uo вољи раде.