Srpski pčelar

шолковаго која је распачана у више од 30 хиљада примерака, даље исписао јеброширу: „Какк водишЂ ичелЂ* која је раширеиа у 20 хиљада примерака. Писао је врло много чланака и мањих брошура штампаних у одсеку за пчелерство а у свескама „Трудовк Имиераторскаго ВолЂно-дкономическаго Обцеситва*. Последње године живота основао је и лист: „Пчеловоднии ЛистокЂ*. Осим свога пчелињака који је био у Бутлеровци основао је са руским пчеларем Г. 11. Кандраћевим пчелињак на обали црног мора близу НовоАтонског маиастира. На великој руској изложби у Москви 1882. г. уредио је одељење за пчеларство, у коме је био пчелињак за узор са разним расама пчела. За време изложбе држао је предавања. посетиоцима давао разјашњења а све је то чинио бев личпе користи а на онћу корист пе тражећи за то ни благодарности а жртвујући од свога имања мпого. Па и зими за време бављења у Петрограду много је оп радио на пчеларству и за пчеларство. Сваке недел>е једнога вечера држао је предавање из пчеларства т водио је велику коресподенцију са руским пчеларима, са великом и енергичном марљивошћу посећивао је разпа министарства и тражио то ово то оно у корист ширења пчеларства. НБеговим заузимањем основале се две ш.еларске школе у тверској губернији у Пензи и Бурашеву, његовим заузимањем отворили се узорпи пчелињаци, његовим заузимањем стало се на пут ФалсиФицирању пчелињег воска и т. д. Осим свега тога он се трудио и око тога да се вредиа дела страних пчелара на руски преведу, од којих је и сам неке превео. Речју Бутлеров је толико учинио за иапредак пчеларства у Русији да му се човек диви као ретком примеру. Дјела су његова ова: Пчела, ел жизнЂ и главнил иравила шолковаго ичеловодсшва. (6. издаие.) ПравилЂное ичеловодсшво. Какк водишЂ ичелг. СшашЂи ио ичеловодсшву. Сбориикљ статеи по пчеловодству А. М. Бутлерова за времн ст> 1872 г. ио 1886 г. Сљ портретомљ и бшграФическимљ очеркомљ. Преводи: Различние сиособи искуссшвеннаго размно-

20