Srpski pčelar

шница о. Исаија. Год. 1759. осуђује се о. Сте Фан јеромонах што је нродао кошнице п себи новце присвојио, а кошнпце су припадале општежитију. Године 1785. стоји забележено да је примљено од Илије Васића из Ирпга за 996 ока и 3 три литре меда по 14 нов. 152 ф. 58 н. Године 1795. Од Луке сапунџије из Руме за 3 оке воска ио 1 ф. 36 н. 4 ф. 48 н. Године 1896. Од Јована Вујића из Ирига за 51 оку меда по 24 н. 12 ф. 24 н. Године 1798. Од Јована Вујића из Ирига за 50 ока меда по 20 н. 10 Фор. Годпне 1799. Од Јована Аврамовића из Ирига за 100 ока воска но 20 нов. 20 Фор. Јасно је дакле да су кошнице и известан приход пружале нашим манастирпма. Док није установљено општежитије по фрушкогорским манастирима, сваки је скоро калуђер поред воћа кога је засадпо и неговао пмао п ко пнице. Наилази се у старим записима п ово: Престави се раб божји јеромонах Антоније поживе љета довољна. остави мапастиру воће и 40 ком. кошница. У Митровицп пак био је трговац. који је куповао восак од монаха, а овај опет љима давао и продавао чисте воштане свеће. Пчела је дакле мали и мио Божји створ, нега око пчеле забава је мила, а за ту негу колико пчела донесе користп. Да и не говорим о разноврсним добитима од нчеле. Ленивца опомиње, подсећа на рад. радом својпм говорп му да је Бог створио свет да ради. Безбожнпку говорп даверује у биће Бога, којп је створио све на земљи овој, и да му жпвотом, молитвом алп п радом благодари на милости његовој великој. А какав тек пример онима, крји у завади живе. које је неслога и злоба разбратила те упропастпше многе домове и ископаше многе гробове. Њпхова је држава, матпца господар остали слушају, лењпвцима тамо места није. какав диван прпмер! Оспм манастпра и монаха, који су се истицалп и предњачили пчеларењем у прошлом добу знамо да су свештенпци п учитељп то исто чинилп. Дивно и златно доба, које ми често спомињемо. На нама је самима да створимо то исто п данас увети су онп пстп, положај Фрушке Горе леп је, природа нас богато обдарила са уветима за пчеларење само не достаје посленика на пољу том. И старп наши еељаци бавилп су се нчеларењем, заслуга за то нрипада свештенству п учитељству. II данашње доба броји леп број такових свештеника п учитеља а неки се ревносно истичу и на књпжевном пољу пчеларења, а све то говори да ће се проширпти пчеларење код свију па и код нашег сељака шат би пх више било у цркви п на кованлуку а мање у бирцузу и па сокаку и ето опет оног златног доба. За овима зар ће манастири заостати? Не. Од старих калуђера мало пх је који се баве пчеларењем.

24