Srpski pčelar

му је учитељ Дате говорио о томе, да пчеле најбоље и најсигурније ироведу зиму у земљи. За мало па се пробуди жеља код Сихлера да. покуша па својем пчелињаку са три врсте кошница, па да их у земљу затрпа (утрапи) и да види како he му из зиме изаћи. За први покушај узео је једну Датеову, затим једну линебуршку и једну виртенбершку кошницу, да их у земљу смести. Пре свега дао је ископати повећу рупу у земљи, која се добро исушила, јер је у њој ватру ложио, а са стране у округ узбацио је земљу тако, да је брежуљак направио, да може вода лако отицати. Када је ископао рупу 3 ашова дубоку, 1 метар широку и 2 метра дугачку, онда је по дну рупе посуо са шаке дебело сламе, паје споменуте три кошнице сместио у ту рупу. Кошнице је са страпе сламом добро углавио, лета им је плетеном жицом затворио, а одозго по врх кошница доста је сламе наслагао, па је за тим на ту сламу подоста земље набацао. На тај начии покушао је Сихлер своје кошнице да узими, баш као што наши људи кромпир трапе. Па шта је даље било, пре него што је кошнице живе у рупу сахранио, оп је сваку тачно измерио, да види колико he лакше у пролеће бити. Све ово дешавало се 2. новембра 1884. год. Тај дан беше врло леп и топао, да су пчеле по гдекоја још на пашу излетале и носиле по нешто цветнога прашка на ногама својима. Баш згодан дан за трапљење кошница! Пуна три месеца нико није жив завирио у те три кошпице што у земљи зиму проводе. Кад освану 2. гебруар 1885. год., топли сунчани зраци пробудише пчеле на кованлуку Сихлерову што на пољу зимоваху. Многе пчеле весело облетаху кућице своје чистећи се по топлом ваздуху, а иеке од њих жељне рада, заиђоше по шумарцима и донашаху лескова прашка на ногама, да зачине храну милом леглу своме. Забринуто гледаше Сихлер у хумку, под којом затрпане беху три кошнице његове. Напослетку се одважи да рупу отвори, те да види шта је са сахрањеним кошницама, да ли су у животу? Када иа његово велико изиенађење опази да су му све три кошиице живе. Брже боље отрпа их, извади их из рупе, лета им прошири,

36