Srpski pčelar

ушећерен мед. Некад се мислило да је жеђ исто што и куга пчелиња но Берлепш је изнео да је то сасвим нешто друго. Има крајева где се жеђ врло ретко појави а има крајева где се та болест скоро сваке године појављује. Напред већ рекосмо да је главни узрок у меду па како и мед није свуда једнак и сваке године једнак отуд је и то да је жеђ негде ретка болест а негде честа. Кошница која пати од жеђи може се познатп, јер је немирна, из ње се чује потмула зука као из безматка а често налећу пчеле на лето па и излећу неки пут и на цичу и на снег. У кошници која патп од жеђи нчеле посисају сав мед, који се још није ушећерио а ушећерен остављају у ћелицама или га разасипају по патосу. Ово је опасно стање по такову кошницу, јер поумиру све пчеле на меду пли се посмрзавају излета.јућп по воду. Често страдају читави пчелињаци од жеђи. Еолико је жеђ опасна ичелпња болест толико је лако излечити; треба само кошницп која пати од жеђи додати воде и она ће оздравити. Неки пчелари препоручивали су да кошнице од горе не треба утопљаватп па ће се на поклопцу од горе од испарења и тоилоте у кошници стварати влага и капљице. Али ова помоћ више одмаже него што помаже. А најбољи је лек оставпти у кошнице за зиму добар мед за који знамо да се неће брзо ушећеритп. Особито треба да сваки пчелар пазп да не остави пчелама за зиму мед, који су пчеле сабрале на медљици, jep се тај мед врло брзо кристалише. За зиму је најбоље оставитп пчелама мед од лиие, багрена или бела босиљка. Кад оставпш добар мед не мораш страховати да ће ти пчеле триети жеђ. Одговорни уредник.

Дописи „Српском Пчелару“

Са ушћа Босута у Посавини.

Са свршетком пчеларске године 1896.-7. дошло је време да у прегледу кажемо како смо где с овом годином задовољни Знам да нису сви ичелари једнако задовољни, jcp је кишовито време особито у иролеће и то за време багренова цвета а и за време липе, многоме пчелару покварпло рачун и наду. Ми у Посавини ипак можемо бити задовољни особито смо задовољни са јесењом пашом јер се поља белила од старачца,

41