Srpski pčelar

Дописи „Српском Пчелару“

Нови Пављани. Њеки пријатељ срп. напретка бпо је добар, па је јавио у 2. бр. „Земљор. Пријатеља“, да је код нас основана земљор. задруга са занимањем пчеларскијем. Томе честитоме пријатељу прикрала се једна погрјешка, која нас је веома рђаво оцртала и као задругаре и као пчеларе. У тој биљешци вели се, да ће наша задруга, кад јој се пчеларски посао разграна, плаћати једног вјешта човјека, који ће водити бригу о задружном пчелињаку. Но исту биљешку прештампа и поштовани „Српски Пчелар“, те нам по дужности својој и савјета даје, којега би по погрјешци горње биљешке заиста и заслужили. Али, да не би та љага и остала на нама, слободни смо саопћити поштованијем читаоцима овога листа ово: Још прије, него смо сазнали за споменуту биљешку, приредили смо чланчић о својој пчеларској задрузи, који је изашао у 3. бр. „Земљор,. Пријатеља“. Овијем чланком разувјерили смо читаоце „Земљор. Пријатеља“ о горњој погрјешци. Али, како је иста биљешка ушла и у „Срп. Пчелар“, којега сваки читалац неће можда доћи до „Земљор. Пријатеља“, слободни смо и овдје изјавити у своју обрану, да нијесмо ни помишљали на најамника, него да канимо сами пчеларити, и то по реду, сваке седмице биће други задругар редар у задружпоме пчелињаку. Па и на оно смо помишљали, што нам поштовани „Срп. Пчелар“ савјетује, а ево како. Наши задругари сад тек први нут чују име „американка“ и слушају теорију пчеларства. Зато, кад задругари и проуче теорију пчеларства, а по њешто се и упуте у пракси, ипак неће бити толико окретни, да већ можда друге годипе узмогу радити са 80 100 кошница, те ће с тога сваки бити под надзором свога садањег учитеља, а то тпјем лакше, што ће задружни пчелињак бити у његову врту. Па ни њпх двојица неће бити сами у задружноме пчелињаку, јер ће сјегурно и остали задругари веома радо проводити у нашем пчелињаку сву доколицу обилазећи своје вриједне иослепике. Толико смо били дужни изнијети на јавност ради свога онравдања. Кад смо већ код пера, дужност нам је одазвати се и по-