Srpski pčelar

иотопских навика и начина у својој радњи, тај мора заостајати и полагано у натраг ићи и најзад пропасти. У борби за живот пригушиће га спремнији и јачи. Што важи за појединца, то важи и за читаве народе. Народ, који или неће или нема прилике да се користи научним истинама, ако је окружен окретнијим и вичнијим народима, мора материјално пропадати, осиромашавати. Сиротиња је и Богу тешка, а једном народу не треба већег зла него кад се немаштина у њему почне ширити у већем размеру. Тадаје он равнодушан према образу народном и милом огњишту свом, тада је плодно земљиште за социјализам, верско одпадништво и друге незгоде. Истина да узроци имовном пропадању једнога народа и јесу и могу бити разни. Но нико неће порећи, да је један од главнијих узрока тому и то, кад народ неће да прима обавести, или нема кога, да га упути у оном раду, којим прибавља себи хлеб насушни. У низу оних, који су се трудили с пером у руци, да наш народ напусте у што рацијоналнијем раду, да му покажу и друге изворе зараде, да му осладе и друге гране пољске привреде, а све зарад среће и благостања његова, сусрећемо се са именом Стевана ЈКоњовиНа, с једним од највреднијих и најплоднијих делача око тога посла. Овим редима хоћемо да се сетимо а и друге подсетимо на овог рано преминулог раденика на пољу књижевности српске. Отеван КоњовиН родио се у Сомбору 28. оебруара 1857. год. од оца Јована Коњовића прво ђакона, а потом пароха сомборског и матере Екатарине Петровић. Четири разреда основне школе свршио је у Сомбору. Прва два разреда гимназијска изучио је у сомборској градској гимназији, а трећи разред, пошто се гимназија затворила, положио је у Новом Саду у српској гимназији. Четврти разред свршио је опет у гимназији сомборској, када је на ново отворена као државни завод. Дошав у сукоб са проФесором једним католичким распопом остави пред Божић пети разред и упише се у учитељску школу сомборску, коју је 1876. год. положио са одличним успехом и добио диплому учитељску. Стеван Коњовић је од мале малоће био ванредно вредан и кроз све школе одличан ђак. Он се напоредо са учитељском школом спремао код куће за пети гимназијски разред, који је као приправник у другој години с успехом положио и још к томе као син родитеља танкога имућа, који су сем њега на бризи својој имали још троје деце, давао је часове по отме-