Srpski pčelar

бацио се на извртање мојих реченица, чим је хтио да бар иокаже како ја не знам логички мислити мислећи да то извртање не ће нико опазити. То може чинити само неваљао човјек, који држи да су сви српски ичелари тако глупави те ће вјеровати да су његова извртања сушта истина. Такав човјек, који тако шта чини као што је учинио г. Јов. П. Јовановић заслужује због тога гаднога дјела да га скупштина „Српскога пчеларскога друштв» и у Србији из своје средине искључи. Неморалнога човјека не смије у својој средини трпјети. Друга тачка г. Јов. П. Јовановића не тиче се моје „Американке“, него је њом напао на чланак мој у календару „Србобрану“ за год. 1899, гдје ја доказујем да се може рацијонално пчеларити и са плетарама, али само у онијем крајевима, гдје главна паша пада у јесен, па сам споменуо како то чине Линебуржани, који заиста знају и са плетарама рацијонално да пчеларе и који су у Епропи највећи пчелари. Они су од заната пчелари и живе само од пчеларства. То, што сам ја овдје сад рекао. признаје и сам Ђерзон, признавао је и покојни Берлепш, признаје и славни пчелар Герстунг, само брат пчеле биоградске туђице накостријешио се и напућио се као ћурак и у својој напућености избацује глупости ове: „По нашем тврдом уверењу г. Живаневић овим није могао ни једнога а.челара уверити*, да ее и са плетарама може рационално пчеларити, нити да је ово линебуршко пчеларење рационално пчеларење. Овим је г. Живановић само незаслужено ионизио свој рођени народ сриски пред Линебуржанима, пошто тај линебуршки начин нчеларења није ни за длаку бољи од онога, како наши сеоски пчелари пчеларе. Како Линебуржани пчеларе, тако још од памтивека пчеларе и сви наши српски сеоски пчелари. (Ја немам рнјечи да опишем оваку дрскост и безобразлук. Свако му слово вриједи батина, јер пише о такој ствари, о којој нема ни трунке појма нити је о тој ствари шта читао. Таки се ексемплари могу наћи само у Тунгузији. Гл уредн.). Сва и једина је разлика c.imo у томе, што у благословеној отаџбини нашој има свих нриродних услова за успешно ичеларење те наши сеоски пчелари не морају спекулативно прихрањивати пчеле у пролеће, а Линебуржани морају спекулативно прихрањивати пчеле, јер их невоља на то нагони. Они то чине од невоље, немају тако благословену отаџбину, а не што „разумеју рационално пчеларити са плетарама". Аасолутно никакве друге битне разлике нема између тога линебуршког начина пчеларења, кога г. Живачовић толико хвали и назива рацијоналним, и пчеларења наших сеоских пчелара са плетарама Али се ни један ни други начин не могу назвати рационалним пчеларењем, већ * Сома нијесам могао увјерити, али нчеларе сам многе увјерио и увјерићу, јер ћу о начину пчеларења код Линебуржана написати, нз чега ће се јасно видјети да они знају рацијонално пчеларпти иса плетарама. Гл. уред.

61