Srpski pčelar

Нађе ли се у пролеће на пчелињаку који безматак а уз то која слабица, то треба без оклевања спојити безматак и слабибицу, тиме ћемо добити двоје, слабица he ојачати а безматак ће доћи до матице. Сваки пчелар има свој посебан начин рада у пчелињаку, па тако је и са слабицама. Неки их спаја, а неки појачава додавањем легла и живих пчела. Добро је и једно и друго, само је појачавање за почетника лакше него спајање. У осталом, нека ради како се коме према приликама и времену боље свиди, главно је не трпети слабпце на пчелињаку, јер оне задају пчелару непрестано бриге, посла па и једа, а не доносе пчелару ни уживања ни користи. Да би пчелара почетника уверио како не вреди пчеларити са слабицама и да би без своје штете увидео, каква је разлика између јаке и слабе кошнице, навешћу овде у којој размери стоји број пчела према количини сабранога меда. На основу испитивања о. Шахингера, у време бујне паше накупи па дан рој од 20.000 пчела х / 4 кг. меда „' , 30.000 „ 3 /. „ „ , „ 40.000 „ 2 „ „ , „ 50.000 „ 3 „ Према овоме накупи једна јака кошница у којој има 50.000 пчела исто толико меда, колико и 12 слабица од којих свака има 20.000 пчела. Но све да узмемо, да су ови подаци мало претерани, те да кажемо да једна. јака кошница сабере меда колико шест слабица; оиет излази, да пчелињак са 10 јаких кошница више вреди, него други са 50—60 слабица. К томе још ва.ља приметити, да слабице норед тога што саберу много мање меда, него јаке кошнице, троше при том много више меда преко зиме; јер нај јача кошиица може презимити на 10 кгр. меда а 6 слабица, које су рецимо исто толико зарадилс колико једна јака, да их узмемо сваку само 4 кгр. меда, требају дакле 24 кгр. меда, а при том опет пчелар није сигуран да ће презпмити. Мз овога може сваки увидети, како нема рачуна онај ко трпи на свом пчелињаку слабице; а још мање онај, ко своје слабице за времена не појачава или их у јесен не епаја, већ их слабе узимљује. Вел. Радинци

Ђ. Коларовић.

Право о пчели.

Написао Др. Жарко Миладиновић.

(Наставак.) Напротив тима мишљењима постало је друго мишљење, по којем је ловокрадица могао стећи право на власништво на ствар без господара. Главнији нредставницп тога мишљења су Пух-

136