Srpski pčelar

чевши од 16. столећа и казнило сс такво тамањење као злобна оштета туђе ствари. Уопште се како казнило свако тамањење пчела без обзира, да ли су у крађи биле или не. Под казну је спадала и крађа а тако исто и мамљење туђих ичела слаткишем или другим на то налик предметима. Казна је кадгод врло оштра била. Тако је по саксонском њраву кажњен био крадљивац пчела смрЉу; ту исту казну је одређивало и вестервандско земаљско ираво. Откако је била на снагу ступила т. зв. Carolina, од то доба је било препорно, да ли се крађа пчела казни смрћу или не, а по хановеренском закону бројала се крађа пчела у иољску кра/уу. Изгледа, да је већ у старије доба цветало кварење меда т. ј. ирављење лажног меда. То се види по Правној књизи Рупрехта Фрајсиновог, где се одређује, да се оном, који прави лажан мед, има одсећи рука, ако му се то докаже, али место тога да има суцу дати 65 Фунти меда. Прегледали смо у кратко сва стара немачка права, па смо видели, да су правне јединствености неких као у римског права, па с тога није ни чудо било, што је римско право мало по мало преотимало земљиште немачком праву, те што је најпосле немачко право важило само као обичајно право. Тек увођењем највовијег немачког грађанског законика увело се јединство правно и немачко право нашло је достојно место поред римског права. И тиме смо свршили са старим немачким (германским) правом, а сад ћемо, да пређемо на старо српско ираво, које ћемо проучити у толико само, у колико се тиче нашег питања: права о пчели. (Наставчће се.)

Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама.

(Наставак.) Линебуршки пчелари пазе не само на нрвенце да не граде трутовскога саћа него и на другенце п трећенце, јер ове остављају за пријесједе. Особито се сад пази на другенце и трећенце. Првенци имају своју оплођену матицу, а другенци и трећенцп неоплођену, зато се на ове пошљедње мора боље пазпти док се матице не оплоде. Матица треба да излети на лето п на то лето да опет улети натраг у кошницу, и пошто ријетко која плетара стоји равно на дасци а да не зјапи на којој страни, то пчелари обмотавају доље кошницу крпама да пчеле не излпјећу и одатле, јер би могла п матица одатле излетјети на оилођеље те бп прп повратку могла да не погоди откуда је излетјела. Крпама се дакле обмотавају доље плетаре да би матица излетјела на лето и кроз њега се натраг повратила. Маторке, које су се изројиле, и другенци п трећенцп могу лако

186