Srpski pčelar
лу умесно, дотле у првом делу није, јер вије довољно бити само власник, па још уписан у јавне књиге за непокретнике, пошто сви ириходи припадају само држаоцу ( Besitzer) ствари према. одредби §-а 339. о. гр. з. Према томе ми ћемо рећи, да ираво окуиације ичела на ириватном добру ирииада власнику или иоштеном ствари, а то тим пре можемо peha, што и грађ. закон више пута речи „држалац“ (Besitzer) и „власник" (Eigentliumer) меша, као што је у §§-има 409, 413, 441. о. гр. з. и т. д. Шта се хтело рећи под „јавним добром“, о том згодно вели др. Белц на поменутом месту: 1 „Niclit ganz scliarf ist der Ausdruck ~auf gemeinem Grund“; docli scheins damit aller niclit im Eigentlium oder Privatpersonen stehende Grund und Boden gemeint zu sein. („Није ca свим тачан израз „на јавном (општем) добру‘‘; ал’ изгледа, да се под тим мислило на оно земљиште, која се не налазе у власништву или ‘овлаштсном уживању приватних особа.“) Имамо још, да споменемо, да власник пчела има, да накнади сву штету држаоцу зем.љишта, коју му гоњењем и тражењем пчела нанесе. Под „гоњењем“ и „тражењем“ пчела пак има се разумевати не само потера без престанка, већ сваки чин, из којег се види, да се власник није оканио свога права на ичеле. 2 С погледом на казнене установе истаћи нам јс, да аустр. казнени закон од 27. маја 1852. 3 нема посебне установе о крађи кошница с пчелама. већ једино закон о иолским штетама од 30. јануара 1860. год, говори о крађи кошница, ако се налазе на пољу у хатару ради пчеларења. Тада општ. начелник може изрећи глобу од 25—40 Фор., а и да досуди накнаду штете, коју процене заклети пољски чувари. Пчеларски закон за Горицу и Градишку, који напред већ споменусмо,' допушта примену закона о пољским штетама за сваку крађу пчела (кошница) биле оне на пољу или не, оне може бити дотични случај не би спадао под удар казненог закона. Нећемо да мимоиђемо још једну ствар свакако важну и од интереса. Напред је споменуто, да је тамањењс пчела туђица забрађено. Али шта да буде, ако туђе пчеле из суседства буду прекомерно досађивале ? Може ли се томе стати на пут ? Као што се по општем грађ. закону (§. 1305. о. гр. з.) може на пут стати прекомерном другом досађивању суседа,. тако се исто може и у том случају препречити то нрекомерно досађивање пчелама. 4 Питање, да ли може противоправни окупант (присвајач) 1 Тако и др. Бек 1. с. на стр. 24. у 2 II овај казнени закон и општи грађ. закон важе и у Троједници. 3 на стр. 88. 4 Исто тако и др. Белц но спом. месту на стр. 89.
90