Srpski pčelar

Двадесетпетогодишњица Живановићева рада на пољу пчеларства не тиче се само личности његове, него се тиче целога народа српскога а и хрватскога. Живановић не само да је вредно радио на ширењу и развитку рац. пчеларства, него је он управо започео, основао рац. пчеларство међу Србима и Хрватима. Он је дакле отац, оснивач рац. пчеларства међу Србима и Хрватима. Дакле двадесетпетогодишњица Живановићева пчеларења је уједно двадесетпетогодишњпца рацијоналног пчеларства у Срба и Хрвата; то је један важнији одсек у народном културном развитку. Вредност Живановићева рада и његових заслуга на пољу пчеларства изједначује се са вредношћу самога рац. пчеларства као гране народне економије. Без претеривања може се рећи, да је већина добити коју је наш народ до сада пожњео од рацијоналнога пчеларства, делом директна, делом индиректна заслуга Живановићева рада. И ако се та вредност не да тачно цифрама одредити, ипак сваки ко познаје рац. пчеларство лако ће разумети исту вредност. Колико има заслуга Ђерзон као оснивач рацијоналнога пчеларства у опће, толико релативно има Живановић међу Србима и Хрватима посебно. II до Живановића се пчеларило у нашем народу, но по старом нерацпјоналном начину; до Живановића било је неколико пчеларских књига, но из њих се могло научити пчеларити само по старом начину. Живановић паг: сазнавши 1875. г. вредност и преимућство рацијоналнога пчеларства, приања свом снагом на посао, да на сваки могући начин заведе тај начин пчеларења у своме народу. Када би хтели изређати у појединостима све шта је Живановић урадио у прилог рац. пчеларства, т. ј. да пчеларство у рацијоналном облику постане народна економија, тешко да не би много што шта пропустили и превидели, јер Живановићев рад није само писмен да га је лако сабрати и уочити, него је и усмен. Ми ћемо се осврнути на важније моменте његова рада у току минуле четвртине века. Најпре ћемо изређати важније штампане пчеларске радове, помоћу којих је упознавао народ свој са рацијоналним пчеларством. Од почетка како је почео пчеларити дакле од пролећа 1875. године почео је радити на важном делу, почео је сабирати народне изразе за пчеларство, које је у „Јавору"

114