Srpski pčelar

мети било, као да су то једина на свету пчеларска дела одакле се може пчеларењу научити. Па ипак нађе се по гдекоји, те ме „нј разBлгкти“. Тако upe кратка времена, добих писмо у коме ми један мој добар пријатељ јавља, да је овога пролећа накуповао плетара пуних пчела и наручио задоста американака проФ. Јов. Живановића, у које ће ројеве смештати, те се даље хвали, како је накуповао јер му може бити и ове зиме прочитао читаву гомилу пчсларских немачких дела. На питање моје за што ирво није нрочитао наша српска пчеларска дела, која сам њему и свакоме препоручио, одговорио ми је: да се он може и из немачке пчеларске литературе пчеларењу научити. „Све нам је дозвољено, но нпје све од користи 11 , каже св. писмо, па тако и свакоме пчелару и ономе ко тек хоће да постане пчелар, дозвољено му је да чита и проучава шта му се свиди ; но друго је нитање, хоће ли имати од тога читања брзе и позитивне користи. Онај, који жели да почне пчеларити, дакле коме је потребно да што пре дође до основног пчеларског знања, мора се друге лектире латити, него онај, који теорију и праксу већ зна, па жели своје пчеларско знање да прошири. Још више пак мора пазити шта ће читати онај, који је као мој пријатељ већ изабрао кошницу, са којом мисли пчеларити. Не треба ни да говорим, да би непаметно било пчеларити, са кошницом једнога система, а читати књигу о којој се говори, како се пчелари са кошницом неког десетог система, па ипак има и такових људи. То је наша стара српска болест да тражимо „преко хлеба погаче“ и према оној „што је наше, тојелоше“, жељно се машамо страних књига и новина, те потпомажемо туђу књижевност, а своју напуштамо и запуштамо, док данас један а сутра други лист не штампа своју посмртницу, а многа књига у зачетку угине, те никад и не угледа бела дана. Е ал’ како да не, кад нама све што је туђе импонује. Наше су нам новине ~празне и . а туђе нам годе, ма да су још пет пута празније иза нас више пута без икакве вредности. Таки смо на свима пољима, па таки и на пчеларскоме пољу. Да ме није срамота могао бих именовати читаву гомилу Срба дчелара и то из интелигенције, који нису ни чланови „Српске

145