Srpski pčelar

пчелар за времена побрпнуо, да му свака кошница има младу, здраву и илодну матицу, која није старија од 3 године; довољно добра меда који се брзо не ушећери п јака друштва са што више младих пчела, које ће кадре бити зиму срећно предурати и пролеће дочекати. Ко те најважније тачке узи.мљавања за времена иснунио није, имаће сада кубуре, јер матице се сада више не изводе, друштво је тешко појачатп, а течним медом више прихрањиватп не ваља, iep га пчеле не би могле иоклопити, а на отклопљеном меду пчеле рђаво презимљују. Истина, „Bienenpflege" прича: како су Ђерзону пчеле у позну јесен после последње ревизије изградиле два сата; а и сам сам се уверио на ројевима, које сам у јесен опијањем правио, да пчеле хоће и у октобру да заклоне мед п граде понешто саћа; но ово се догађа само тада, ако су у јесен лепи и топли дани и ако се налази задоста наше. Свакако су дакле ово изузеци, на које пчелар не сме рачунатп. Нађе ли се ипак која кошнпца без матице, можејој сејош помоћп додавањем какове резервисане матице било из каковог ројчета у ђерзонци пли из нлетаре. Више пута се може доћи до добрих матица у суседа пчелара, који своје нлетаре у јесен гуше. Разуме се да се кошнице из којих хоћемо да добијемо матицу, не сме гушитп сумпором, него ваља пчеле искуцкати или опити салитром, па међу пчелама матицу потражити. Не нађе ли се међу нчелама, ваља пчеларскпм ножем за плетаре, сат по сат вадити п тамо је потражити, где ћемо је обично и наћи. За овај иосао треба бирати кошнице са краћим саћем и слабијим друштвима. Са пчелама из оваких кошница можемо нојачати сво.је слабице. Пошто смо напред казали, да више не ваља течним медом прихрањпвати, то ваља додатп нуне оквире с медом илп урезиватп пуно cahe из плетара у оквире п где ,је нужда додаватп. Почетник се више пута дуго мучп и умаже „до бијелих лаката" док мед из плетаре повади. Најлакше се саће из плетаре вади овако : узме се плетара из које смо пчеле већ ногушили, поваде се из ње кљештама ир'итке (пречаге) ако их има, на се поребарке удари о земљу, и то тако, да саће не гледа у земљу сечимице него пљоштимице. Тиме ће се саће од кошнице одлупити, те ће се моћи лако један по један вадити. Што је кошница лакша а саће старије, тим се мора јаче о земљу ударити; међутим јако пуно а уз то младо саће одлупиће се ако се слабије удари Ако хоћемо пуно саће из плетаре да урезујемо у оквире радићемо овако. Прво ћемо на сто положити пошироку даску, на ову ћемо метнути уздуж и попреко дакле дакле унакрсг два толико дуга памучна комада да могу оквир опасати. На памук ћемо лагано положити сат а на њега оквир; затим ћемо га увезатп са већ подметнутим памуком, лагано исправити и оставити на страну, па тако радити и са осталим

18