Srpski pčelar

Пчеле не треба силом гонити иа излет. Ако је кошница на згодном месту па неће да излеће, а пчелар зна да је недавно излетала, не треба да је дира, јер та кошница за то не излеће г јер нема потребе. Свакога посла око кошница треба се махнути, осим у случају крајиње нужде, јер од кошнице око које пчелар већ у ово доба шепртљи, слабо се чему има надати. Већ у овом месецу треба пчелар да одлучи, са каквим кошницама мисли пчеларити, јер не каже се забадава: добро почето, полак дочето. За то нека почетник не решава ово питање на брзу руку. Ако је у пчеларству сасвим неук, нека се не ослања на људе које не познаје, него нека потражи у том погледу савета тамо где ће га у истину наћи. И ако кошнице не дају мед, него добра паша, пчеле и рационалан рад око пчела, ипак и до кошница стоји хоће, ли почетнику омилитп или огадити пчеларство. За то: два пут мери, а тре’.и пут крој. Кошнице и пчеларске справе прави и оправљај док.је раније, јер што ближе пролеће, тиме више послова на пчелиљаку.

О броју или снази пчелињега друштва и о граници до које имају јака друштва вредности, а преко које губе своју вредност у практичном пчеларењу.

(Свршетак.) Покојни Гравенхорст један од најискуснијих практичара у својој дугој пракси опазио је што и сваки практичан пчелар може оиазити, да неке кошнице под истим главним уветима п у истим приликама, не доносе једнако меда, него неке више неке мање. Шта више опазио је да су му многе кошнице са далеко слабијим друштвима доносиле релативно исто толико меда као најјаче. „Најчудноватије ми је увек, вели Гравенхорст, да су ми врло мала друштва шта више друштва у малим коишицама за запаћање матица у истим приликама релативно исто толико доносиле меда као далеко јача друштваЛ Па уз то надовезује: „Dem gegemiber behapupte nun einmal jemand: nur starke Volker geben Ertrag’“ Из овога ваљда тек не ће нико подметнути Гравенхорсту да је био противан јаким друштвима! Испитујући у чему је та тајна да у истим приликама и нод истим уветима не доносе све кошнице једнако меда, дошао

52