Srpski pčelar

Пчелиња уш. (Braula соеса.)

,а пчелињу уш до сада су се највише тужили немачки, Француски и талијански пчелари. 1 Но из последњега броја овога листа видимо, да хоће ова ако не напаст а оно налепа, да се нађе и у нашим крајевима. Истина у овом се листу мало писало о овој живовотињици, а то с тога, што се у колико се ја сећам - за време од када п Срп. Пчелар 4 излази, ни један пчелар није потужио да ју је на својим пчелама опазио; као што се код нас мало пише и о пчелињој кузи (чуми), јер хвала Богу није потребно, док су немачке новине пуне расправа и чланака о овој страшној пчелињој болести, јер је у њих потреба, борити се са овим немилим гостом. Но пошто је г. М. П. С. у 3. бр. овога лисга изашао пред наше пчеларе са тужбом против овога непријатеља пчелињег, то држим да неће неугодно бити поштов. читаоцима овога листа, ако у овом чланчићу изнесем, шта ми је познато, о томе непријатељу наше вредне пчелице. Пчелиња уш и ако на први поглед личи на мајушнога паука, не спада у ред паукова, него двокрилце (Diptera) Не принада дакле гадпоме друштву ушију, ма да носи то презрено име, него спада у ред мушица, ма да крила нема. Велика је као глава од мале чиоце, тело јој је тврдо, мрко црвене боје. На глави која је шира него дужа нема очију, него два пипка са којима се врло вешто служи, те врло окретно трчи по нагруднику пчелину и прелази са пчеле на пчелу; уз то има кратку шупљу рилицу. Даље, има 3 пара ногу, које су наоружане врло комплицираним канџама, квјима се као што Др. Балинт каже тако чврсто држи за пчелу, да ако са пинзетом (финим кљештицама) ухватимо уш, подићи ћемо са њоме и пчелу. Пчелиња уш као развијен инсекат живи на пчели, труту а најрадије на матици. Нагрудник јој је место 1 У Русији је такође опажена упт, али само у крајевима око источнога мора.

69