Srpski pčelar

поклања манастиру Милејама у св. Гори четири пчелињака. Тако су исто подизали пчелињаке и поклањали црквама Стеван првовјенчани, краљ Урош, краљ Милутин, Стеван Дечаиски, а особито цар Душан силни, који је грдан пчелињак на Слатини поклонио Арханђеловој цркви у Призрену. Зато су Срби пчелари и уживали у Српској држави веће право него обични себри. А пчела света животињипа била је увек ход нас Срба, као и данас што је, под заштитом српске цркве православне.

Васа Латинкић парох.

Моја Американка.

11. и 12. броју „Хрватске пчеле“ има чланак с натписом „Опис мојега пчелареља са усавршеном Американком“ од Милутина Барача. У том чланку пише г. Барач како је ичеларио са различитим кошницама са покретним саћем, па напослетку и ta мојом Американком, али није дошао ни до каквога успјеха пчеларећи са споменутим кошницама. Тек кад је Американку моју поправио како је он знао, онда је дошао до успјеха. Да видимо дакле како је г. Барач Американку иоправио. он пише овако: „За првих годпна мојега пчеларења у американке држао сам се начела, које професор Живановић у својој књизи „Американка“ препоручује. Имао сам американке са два лета и Ханемановим решеткама, али нијесам био са постигнутим успјехом посвема задовољан. II тако је никнула мисао, американку провидити са посебним медиштем. То медиште састоји се из четири са чавли сбијене даске, које у ширини и дуљини американци посвема одговарају и на које покров американке исто тако приспјева као за американку саму. За поставити медиште на буд коју год американку, није од потребе друго, него скинути дотичној американци ставити медиште на американку и покрити исто са пријашњим покровом. Висину медишта одабрао сам тако, да у исту при* стају оквири, који су исто онако велики, као нормални оквири американке, до њихове висине. која изнаша само половину ове нормалнога оквира.“ Из овијех се ријечи види, да г. Барач не прати рад

90