Srpski pčelar

ској у Софпји па нам описује пчелињаке пс каквим кошницама Бугарп пчеларе. Говори како се и тамо шири куга пчелпња. Напошљетку нас је упознао са законом о пчеларењу, којп је 1904. г. у Бугарској потврђен вмсочаишимљ указомг. Тај закон има 22 параграфа. Вриједно је споменути 9. §• који гласп: „Да би се у држави подигло пчеларство и знање раширило у народу како се рацијонално пчелари, министарство за трговину и за пољску прпвреду установљава број путника учитеља. Осим тога у свијем државним виноградским расадницима, у средњим и нижим пољскопривредним школама, у духовним семинаријама, у учитељским школама и манастирима подижу се пчелпњацп за углед с потребнпм бројем кошнпца најновијега спстема“. Шта ће на то рећи карловачкп виноградари, познати особити лубитељи ичеле!!! Нека карловачкп впноградари говоре, шга п како знају, алп је заиста чудно да у младој Бугарској, која је од јуче држава, пма већ закон о пчели и пчеларењу, а нема га још у нашој домовпнп Хрватској. Ми ћемо у броју „Српскога Ичелара“, што долази за овијем, превести с рускога и донпјети све параграфе тога закона, за којим ће многи пчелар наше домовине уздахнути, што га и ми немамо. У Годишњици Николе Чупића, књига 25. у Београду, штампано у државној штампарији краљевипе Србпје 1906., изашгоје чланак „Пабирчење по књизи проф. Dr. Бихнера Aus dem Geistesleben der Tliiere oder Staaten und Thaten der Kleinen и инстинкат и интелигенција у пчела“ од Јована Живановпћа.

Пабирци.

су у Србији у манастиру Сукови отворили школу за народ п почета су предавања из пчеларства, виноградар' ства и воћарства. За спсмен на педесетогодишњи јубилеј друштвени изабрало је земаљско централно друштво пчеларско за маргрофију Моравску у Брну 25. априла 1905. управитеља Евгена Каменара својим почасним чланом друштвеним за заслуге око узајамности јужнословенских пчелара.

Ог л ас.

Уметног саћа од чисгога пчелињега воска, килограм по 4 В. 40 п. Паковање и поштарина рачуна се об»шка. Шпиро Цвјетковић Кистање Далмација

64

Влаеник и издавалац Српека Пчеларека задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1906. —2lB.