Srpski pčelar

се тиче особито усамљених пчелињака, где матице немају прилике, да се спаре са трутом са туђа пчелињака, него се спарују само са трутовима са својега пчелињака а често и из своје колнице. Томе се стаје на пут. препашањем, мењањем или куповањем кошница и ројева са даљих пчелињака, који су барем сахат два размакиути. Ко пренаша своје кошнице, не мора се толико за то бринути, али чији се пчелињак нигда не помиче, добро ће чинити, ако сваке 4—5. године набави по коју кошницу са даљих пчелињака, ради укрштаја, мада му и није пчелињак са свим изолиран и мада има и врло близу суседне пчелињаке, јер и врло блиски пчелињаци са којих се нигда кошнице не пренашају, будући им се непрестано матице и трутови спарују, постану једна породица једна крв. Дакле, када већ наумимо да набавимо кошнице или ројеве ради укрштаја и обнове крви, треба их набављати са пчелињака који су барем 2 сахата далеко. Да како да у ово време, када сваки час искрсавају гл»сови, да се је овде онде појавила пчелиња куга, мора пчелар добро пазити одакле ће кошнице набавити, да неби како поред свеже крви, пренео на свој плелињак и плелињу кугу. Када дакле мењате матице, радите као шго мало пре рекох, па ћете доћи до младих матица и килтурније расе пчела. Али ако своје кошнице не цренашате и ако вам је пчелињак јако усамљен заборавиги и на обнову крви, Ваш

Ђ. Коларовић.

Извештај управе српске пчеларске задруге о свом раду у год. 1905.

ажније послове обавила је ова управа у четири редовне и једној ванредној одборској седници и једној скупштини као што следи: Висока кр. земаљска влада у Загребу отписом од 22. јануара 1905. бр. 91452. ех 1904. повратила је нова пра-

92