Srpski pčelar

Из свега се досада реченога види, да је са стране стручњачке ријешено, да пчеле нијесу штеточиње виноградима и ио томе не смију виноградари узнемиривати пчеларе, који држе своје кошнице у виноградима. Тако је у Угарској. А кад ћемо ми у својој домовини Хрватској и Славонији дочекати, да изиде така наредба, која штити пчеларење у виноградским крајевима.

J. Живановић.

Књижевност.

Изашао је „Годишн>ак“ конгреса хрватских и српских пчелара у краљевини Хрватској и Славонији за годину 1906., уредио Фрањо Стигелмајер, тајник конгреса и учитељ. Цпјена 1 круна. Издање конгреса хрватских и српских пчелара. Ова је књига лијепо уређена и ми је свијем нашим српским и хрватским пчеларима препоручујемо. У њој ће наћи пчелар кратку историју свијех друштава пчеларских и подружница у нашој домовинп, предавања на пошљедњем ковгресу у Осијеку, радње на пчелињаку у појединим мјесецима преко године и законе о пчели у Горицн и Бугарској. Сваком пчелару препоручујемо ову ињигу, ив које ће се упознати са стањем пчеларења у нашој домовини и како се лијепо слаже латиница са ћирилицом.

Пабирци.

Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљене ћаке од 12 до 15 годипа на пзучавање разних корисних заната и осталих привредппх струка, нека се пријаве што пре код својпх месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник“ у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна Исти важи и за ваљане здраве Српкињпце (макар и сиромашне или без родитеља били), које управа Приврцдник у српске иородице склања и намешта а преко Српских женских добротворнпх задруга. ш. Опрост од поштарине. Кр. угарски министар трговине, својим дописом од 4. маја о. т. бр. 30005/V. дозволио је опрост за сва неирепоручена писма, управљена у предмету земаљске госпадарске изложбе у Загребу на повереника те изложбе дра Иву Малина, до конца о. г. На свима односнпм иисмима ваља назначпти: „На службени позив у предмету загребачке изложбе године 1906. просто од поштарпне“-

112

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српсну пчеларсву задругу у Руми“. Рунописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСВОГА ПЧЕЛАРА“ у Нарловце. Власник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1906. —402.