Srpski pčelar

по селима много већма него што и слутимо ? Волели бисмо само да се варамо, али можда су силни некада пуни а данас пусти пчелињаци пали као жртва баш те страшне пчелиње болести, јер мало је пчелара не само у нас него и у осталих варода, који су у стању пчелињу куку у зачетку познати и на пут јој за време стати; а у томе баш и лежи невоља. Пчеларство је на жалост још и данас последње пасторче међу привредним гранама, за пчелу се још нико не бризе; ако јој сам пчелар не уме помоћи, нема се на кога за помоћ обратити. Данас ако нам се поболи ма која домаћа животиња можемо јој патражити помоћи. И за саме мачке, питоме зечеве, кокошке, голубове пак шта више и за мајмуне и папагаје побринуло се је да их се може лечити, само о пчели, која непосредне и посредне користи доноси много више него многе остале животиње, не води нико рачуна осим пчелара, мада пчела више доноси користи и економу и воћару него пчелару. Као све болести, тако и пчелиња куга има свога бацила. За практичнога пчелара свеједно је, наносио ту болест bacillus alvei или осим њега још и други који бацил мори пчелиње легло. јер више је пута претраживано кужно легло, па није у њему нађен bacillus alvei али су нађени други бацили; исто тако није нам од помдћи, да ли је кужни бацил идентичан, као што Dr. Lambotte тврди са јако распрострањеним бацилом mesentericus vulgaris, или не. Кужни бацил је врло сићушна гљивица, којих би као што ХоФман каже стало безброј (100 милијона!) у једно пчелиње јаје. Како овај бацил доспе на легло, различно се мисли, но најверо.јетније је да га преносе само пчеле па и зоље завлачиће се ирво у кужне а затим и здраве кошнице или једући кужни мед. Мишљење да кужни бацил и ваздухом доспева у кошницу, дакле да се кошнице саме од себе могу поболети, не ће стајати, то мишљење су побили проФ. Harrison у Америци и Кован у Енглеско). У почетку је ову болест врло тешко познати особито ономе ко с њом није нигда посла имао, када се пак развије и отме маха може је познати и онај ко је

118