Srpski pčelar

шином бељи и мањи ароматични, него из јужних предела, који леже ниско. Особито се ова разлика може видети на светским пчеларским изложбама, где има медова из свију крајева света. Опажено је још и то, да мед са једне и исте биљке нема сваке године исту боју. Једне је године н. пр. багреновац скоро као вода безбојан, а неке године мало жућкаст. Узрок тој разлици је непознат, али је без сумње у атмосФери, клими. У заблуди је дакле онај, који држи, да пчелари дају боју меду. Те нужде рацијоналан пчелар нема, кад му природа сама даје разнобојне медове. И кад би то пчелар радио тешко је то сакрити, јер мед природне боје провидан је макар био и угасит, а, ако би се прженим шећером обојадисао, није провидан, а и по укусу одмах се познаје. Вредност меда цени се и познаје се да ли је npriродан још и uo укусу. Прави мед мора бити сладак али не отужан. Кад се прогута пали у грлу. јер има у себи мравље киселине, и етерска уља дају карактеристику укусу меда, те сваки мед има и свој карактеристичан укус. Који мед има бољи укус не да се рећи. јер неком је укуснији багреновац него ливовац, а неком босиљковац. Прави мед ушећери се, кристализира се; неки пре неки касније и у том је стању сваки више мање бео. Необавештена публика сумња у ушећеран мед, не знајући, да је то баш један знак, да је мед прави. У заблуди су и они. који мисле, да је у течан мед усуто воде. Мед има у себи природан део воде још из вектара, а дода ли му се још ускисне, пређе у врење. Славни конгресе ! Рекох најглавније, у најкраћим потезима о главвим својствима меда више за слушаоце непчеларе, него за пчеларе, којима је све то познато и завршујем са надом, да ће конгрес српских и хрватских пчелара и надаље у започетом цравцу радити око унапређења пчеларства, да на идућоЈ изложби можемо још више нашем и страном свету показати разнобојним и разноароматичним медовима како ie лепа и Богом благословена наша домовина.

155