Srpski pčelar

место за пчелињак поравнити и из њега воду пропустити, другим рочима начинићемо га оцедито. Да би влагу што пре а сигурније одстранили, ваља место посути песком. Не треба мислити. да се мора толико насути песка. да буде сам песак. Не. Шта више тако насут пчелињак није добар, јер пчела кад падне на њега доста се тешко креће и тешко узлеће, било да је сух, било да је влажан. Осим тога сам песак лети кад удари јако сунце у њега веома је врео, а зими и с пролећа воома хладан; што ни једно ни друго не чини добро оној пчели која падне на њега. Исто тако не чини добро ни самом пчелињаку. Пчелињак се лети од њега јако загрева, а зими пак јако расхлађује. Превелика врућина као и јака зима шкоди напретку пчелињака. Најбоље је да се песак изиеша са зем љом и то пола земље а пола песка. Тако измешана земља са песком јесте веома добра за посипање ичелињака. Песак не даје да се у пчелињаку прави блато већ отклања влагу т. ј. брзо се суши, а пак земља издаје из себе сталнију температуру него ли сам песак, наиме нити се да тако брзо и јако загрејати нити пак расхладити; и што се земља даје лако убити, тако да кад падне пчела лако се може кретати и узлетети. Тако посуто и убијено земљиште морамо иазитн, да нам увек буде чисто. Не смемо пустити да га обузме трава, а још мање какав коров. Неки пчелари хоће да пусте по пче лињаку да израсте трава, али не повисоку, него са два до три прста. То чине с тога што мпсле, да је за пчелу боље кад падне на траву, него ли на голу земљу. Но то се не може одобрити. Не може се одобрити с тога, што роса која падне на траву, дуго с ње не спада нарочито у пролеће, те се тиме влага подржава дуже у пчелињаку, и што ма како чиста трава била ипак могу неки непријитељи пчела да се скрију као н. пр. жабе, гуштери и т. д. Наставиће се. Рума

А. Костић.

Треба ли у најсиромашнијим крајевима Хрватске његовати пчеларство, може ли успијевати, и ако не успијева, шта би се могло урадити да напређује? (Наставак).

Данашња пчеларска изложба може нас увјерити, да и у тијем најсиромашнијим крајевима може пчела да живи, може да се храни и човјеку користи да донесе. Но како се ту пчелари још у најпримитивнијој Форми и то: купи се плетара са пчелама, метне се на- најгоре мјесто око куће, па како се домаћин тек кад намисли истресати мед т. ј. тући пчеле, нађе у послу око њих то је обично врло мала корист од таког пчеларења. А бива често да у таком нереду пчеле помру и пчелар нариче: како није сретне руке онај,