Srpski pčelar

Преч. г. Ст. Езгета предлаже да се благајнпку у будуће даје нека награда. Конгрес прима предлог с тим, да да одбор одреди колика да буде та награда. Предавања'. 1.) Г. проф. Ј. Живановић предаје: „0 спекул. прихрањивању*. Будући је било много предавања, скратио је г. Живановић своје предавање, али оно што је рекао саслушано је са највећом пажњом. Свака реч гутана је од пажљивих слушалаца и марљиво бележена. 2.) Г. К. Мршуља уредник „ч>рпске Пчеле“ говорио је- „о плодишту“. 3.) Г. М. Вачков предавао је бугарски: „о медишгу и . Оба г. г. предавача препоручују кошнице, са великим оквирима. И ова су предавања саслушана са највећом пажњом. 4.) Г. Ђ. Коларовић предаје: како то да се на једнакој паши један пчелар хвали а други тужи. (Ово ће предавање донетн „Српски Пчелар“ 5.) Г. М. Шаула предаје о томе, како неговање свилене бубе наноси штету пчеларству. После овога предавања закључено је, да се замоли в. земаљска влада, да одреди, да се поред дудова имају садити и медовита дрвета. 6.) Г. Е. Каменар предаје „о животу матице“ и 7) Г. Фр. Стигелмајер износи: „Основу закона за заштиту пчеларства.“ Брзојавима су поздравили конгрес ова п. н. г. г.: Ми лован Маринковић из Београда, Људ. Рајзнер из Опатије, прота Ив. Маширевић из Ср. Карловаца, Каноник Кебрле, Фр. Адамец из Чешке и Моравске, Диклић из Жуте Локве, Барбић свештеник у Дубровнику, М. Стојадиновић нам. у М. Јаску, Реш из Оџака и др. Године 1908. одржаће се конгрес у Руми У 1 сат после подне закључена је седница уз клицање живео председник! После заједничког ручка, разгледали су сакупљени пчелари узорне подруме винарскога друштва у Броду, а по томе учинили излет у босанс. Брод и у лепе бродске винограде. Не смемо пропустити а да се и овом приликом не захвалимо на реткој пажњи и свесрдном гостопримству у првоме реду г. Магасу градс. начелнику, а затим и свима гостољубувим Брођанима, који своје домове пчеларима отворише и са само словенима урођеним гостопримством доче каше, а тиме показаше да добро знају колико вреди за наш народ пчела и пчеларство. Хвала им!

Ђ. Коларовић.

142