Srpski pčelar

прве пчеларе цијелога свијета. Њихова наука о пчеларењу је срашћена са њиховим крајем. Ми овамо на југу нијесмо научили вјештину пчеларења као што то знају Линебуржани. Овако говори ЕренФензо о Линебуржанима, који је био најинтелигентнији пчелар својега времена и највећи практичар старе школе. Па да видимо како он мисли о спекулативном прихрањивању, Он каже: Као што је код свијех домаћих животиња најглавније прихрањивање, да бисмо их одњеговали, одржали, те да од њих имамо користи, тако је исто и аа пчеле најглавније конзеквентно прихрањивање, да бисмо их одњеговали, одржали, те да од њих имамо користи. Ми смо досад били безбрижни или тврди или незналице што се тиче потребе, времена и начина о прихрањивању пчела. Ми смо пчелу из њена црироднога стања присвојили себи за домаћу животињу. Ми смо њу узели из климе, гдје се сама природа бринула за њу. Ми смо њу пренијели из богатога краја у сиромагпни крај, из перијодичне хране и изобиља у периодичну оскудицу и гдје апсолутно нема хране за њу. Ми не узимамо на око нити какво је вријеме нити какве су године. Ми мислимо да се пчела може одупријети својом снагом свијем незгодама и поступамо као да је природа створила од гвожђа ту компликовану пчелињу државу. Пошљедак је овога погрјешнога мишљења и поступања, да смо чае богати пчелама, час сиромашни. Најкорисније домаће животиње изумрле би досад, да смо их саме себи оставили, да се саме одржавају, хране. Чудно је заиста да није досад пчела изумрла, како се досад поступало безбрижно с њом. Ко хоће да држи нчеле и од њих да има сталне користи, тај мора знати како ће своје пчеле прихрањивати као што и друге своје домаће животиње прихрањује. Мора знати свој крај, да ли је за пчеларење добар или није, да ли ће од ројева или од меда корист црпсти пчеларећи. Он мора знати економско питање: Шта кошта и шта доноси пчеларење? јер се пчеле могу држати као и коњи свугдје, и усред градова, само кад имају доста меда. Остало, што им потребује, наћи

154