Srpski pčelar

нектара и т. д. На пчелињаку за углед говори се о различнпм начинпма пчеларења, о различнпм кошнпцама, о запаћању матпца итд. Курзови се држе за почетнике, за пчеларе, који већ њешто знају из пчеларства, за путнике учитеље, па се држе научни курзови, на који ма се предаје пз теоријеј што смо већ напријед споменули. Ту су табле по зидовпма о пчели, ту су хиљаде од микроскопских препарата о пчели и сродних инсеката. Град Ерланген поклонио је валики врт, гдје ће бити пчелињак и који ће бити уједпо и ботанички врт, у којем ће бити и медоносних биљака. Доље капу пред баварском владом веле 111. Monatsblater која је тако дјело створила, за које ће моћи завидјети Баварској цио пчеларски свијет. 7 „Српском Дчелару“ од године 190G. у првом броју прибиљежио је г. С. Вуксан најсгарије упутство за пчеларење, које је написао у Сомбору 12-га свибња 1789. придраге домовине припонизан службеник Јосип Толди камерални инспектор. То је упутство написано српским језиком а буњевачким дијалектом и дошло је п нама до руке, те ћемо исправити њешто. Г. С. Вуксан је забиљежио погрјешно да у том упутству стоји за Drohnenbrut излежај бесиослених ичела, а за Weiselwiege матичина гнезда. Не стоји тако, него излвжај ичелах неиослујуби (Drohnenbrut) и матичина гњизда (Weiselwiege) Иначе је г. С. Вуксап тачно пзвео онијех тринаест тачака, које говоре како треба пчеларпти, да пчелиња не пропадају. Напошљетку вриједно је споменути како се онда силно заузимала држава за подизање пчеларства, које се види из завршетка овога упутства, које гласи: Дко би тко пако између пчелољубитељах у чемугод двоумно, молим даби унраз на славну бачку камералну администрацију писати изволио. Из срдца рад завезујемсе, и обећајем таквому на питање његово одговорити“. На овака питања одговарао би онај, који је ово упутство написао, а то је Јосип Толди.

о гл: а. с На продају имам 12 пуних америнанни. Јаково, 16. X. 1907. п. п. Сурчин ЛАЗАР ПOПOВИЋ равн. учитељ.

16

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСНОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Власник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1908. 1.