Srpski pčelar

када је матица у кошници, не fee у време средње паше добити ништа меда без Ханеманове решетке, јор ће све легло појести. Осим тога и вегатачки рој, који је направљен у време добре паше, брзо напредује, па може и пчелару меда да претекне. Год. 1906. добио сам од сваког вешт. роја просечно преко 10 кгр. меда, а изројене маторке биле су приликом сваког истресања препуне меда. Касно направљен рој после главне паше, може да не наради ни себи ништа а камо ли пчелару, особито ако јесења паша омахне. Вештачки ројити треба за лепих дана, када је најбољи лет, а то је од 9 до 12 сах. до подне. Кошнице можемо вештачки ројити на више на« чина. Од свију разних начина најбоље ми се свиди онај на лет, који јз већ више пута описан у пчеларском календару у „Српском пчелару“ од прошлих годипа. Првих година мојега пчеларења, правио сам вешт. ројеве на разне начине, но чини ми се да ни један начин није сигурнији ни лакши за почетника, него онај на лет. Ilum. 70. Па када је тај начин тако добар молим да ме научите како се вешт. роји на лет, јер ја немам „Српског пчелара“ од прошлих година. Одг. Вештачки рој на лет прави се овако : Када је леп дан у мају или јунију месецу, између 9 12 сахати, донећемо једну празну американку и метнућемо је на земљу иза оне кошнице, коју хоћемо да вештачки изројимо. У ту празну американку метнућемо наспрам лета један оквир са незаклопљеним леглом из те кошнице, коју хоћемо да вешт. изројимо. Затим ћемо потражити матицу, па ако је на!>емо на сату са незаклопљеним леглом, можемо је заједно са тим сатом и свама пчелама, који су на њему, пренети у празну американку и метнути наспрам лета. Ако нам се тај оквир, на којем смо нашли матицу не свиди, а ми ћемо матицу ухватити па пренети и метнути на онај оквир са отвореним леглом, којп смо већ пре метнули наспрам лета у празну а-

93