Srpski pčelar

сањате још дивније снове, о којима ваш не може ни нагађати. Као што ви мале вредноће моје оолубудне зањате, тако и ја на јави сањам о славној прошлости вашој и српског народног нчеларства. На крилима пчеларских осећаја, ево ме у далекој прошлости нашој па гледам огромне пчелињаке, онога на Слатини и друге, са хиљадама кошница, што су их крунисане главе српске, даровале црквама и манастирима задужбинама својима. Слушам посланике где читају повеље својих господара пчеларима, којима их ослобађају „отк Kt’kjfK pdKOTK Kpđdhf ВСКМ\К И ЦрКBкНКЈ)(К, И ИН« pdKOTt ДЛ ИЛЊ HdkcTL рлзк4: оулие дл пасфу“. Гледам лице у лице блажене сенке наших најстаријих пчелара, за које се зна: Добрка Братослава, Брајена, Гнусе, па и свију других, које је већином вредни Миклошић сакупио, и у једну за нас драго цену гробницу положио, на коју је ударио натпис „Monumenta serbica“. Но заман је та драгоцена гробница њихов спомен чувала, за српски пчеларски свет била би можда и данас та свима нама мига и драга имена ненозната, да се није нашао у српском народу човек рувета Миклошићева, који је знао не само шга у себи скривају „Monumenta serbica“ него се потрудио и пчелињом вредноћом претражио ваљда сваки закутак, где је мислио да би могао наићи гробове наших старих пчелара и њихових заштитника. Тај човек је и озет проФ. Јован Живановић. Н>ему имамо захвалити, што нам је дана прилика, да можемо са осећајем захвалности прелити епомен старих пчелара и заштитникз пчеларства, преко којих су до Живановића, чсторичари, етнографи, филолози и други људи од науке, хладно прелазили. Да није било Живановићева рада „Пчеларење у Срба“,* којим је обрадовао ученога Јос. Панчића и друге чланове Чупићеве задужбине, зар би ми данас као на јави гледали, ту древну нашу пчеларску прошлост. * „Срп. пчелар“ од Јов. Живановића (е. 7.) одштампано из „Годишњице Николе Чупић^“ година 3.

4