Srpski pčelar

стање и најпосле пчеларећи народ ће се морално препородити, јер ће се од пчеле научити реду и раду. Пчела ie узор реда н вредноће, те је управо не могуће, да то не остави свога дубоког утиска на пчелара. Једно само имам да приметим. Ко хоће са коришћу да пчелари а знам да сви теже за тим, да од пчеларења имају користи тај нека научи пчеларити. То ће пак постићи читањем и очигледном наставом т. ј. праксом. Треба дакле имати знања и теоријског и практичког и то се онда зове; знати ичеларити. А знати пчеларити то је такођер conditio sine qna non. Сваки нчелар дакле треба да се за члана „Српске пчеларске задруге“ упише, те ће читајући лист задругин „Српски Пчелар“ стицати све више и више знања о пчели. Треба ревно похађати скупштипу „Срп. пчел. задруге“, уопће дакле треба тежити за тим, да што више зпања из пчеларсгва стечемо. Тада ћемо са сигурнијом добићу пчеларити а то ће бити куд и камо веће задовољетво, јер поред уживања имаћемо и користи. Пример Јована Дмитровића врло је поучан те га за то и описах и преко нашег „Српског Пчелара“ јавности предајем. Описах и неке друге ствари у уверењу, да сам тиме учинио услугу пчеларима, који се занимају тим, да дознаду какове су прилике за пчеларење у понеком крају, где има српских пчелара.

Сима Жигић парох.

Књижевност.

Včelarova čitanka. Soubor v© domosti tykajicich chovu včely medonosne usporadal F. Wohnout. K uctšni pomatky Dra Jana Dzierzona. Pralia 1909. За темељ je овој књизи служпла књига АВС der Bienenzucht од Рута. Иначе су чланци у њој оригинални. Књпга је написана на великом формату и има 398 страна. То је тек први дио, а други ће дио изаћи маја мјесеца. У овом првом дијелу имају силне илустрације, дивно израђене. У тој ће књизи наћи пчелар све што се данас зна о пчели и пчеларењу. Таке књиге ми Срби немамо и ми честитамо браћи, чешким пчералима, што су добили тако вјешто написану и корисну књигу, у којој има све, што се зна о пчели и пчеларењу.

Пабирци.*

= Мед лечи катар у грлу. Године 1905. у почетку декембра назебем и добијем катар у грлу, и пошто никад озбиљно