Srpski pčelar

ме је сасвим умирило. Био сам на концерту, који је трајао до 11 часова, а проведох још тамо до после поноћи. Концерат је сјајно испао. Свака тачка у програму дивно је изведена и тапшању не беше краја. Све тачке у програму морале се понављати. Света је било препуно, јер тај дан беше отварање изложбе и беше соколска веџба, те су многи са стране остали да и на концерту буду и ја држим, да се ни један неје покајао што је и на концерту био. Посетиоци су имали једно красно уживање, али ваљда нико неје тако уживао као ја, јер концерат је не само дао прилику за уживање него је и ноћ мени прекратио и ја сад већ бејах ближе циљу своме, бејах ближе дану, кад ћу изложбу очимм видети. ■ Ма да сам после поноћи легао у постељу бејах већ пре зоре на ногама. Пре четири часа устао саи а пре шест часова бејах са мојим сељаком пред школом у којој је изложба, али тек после 7 сахата могоемо унутра ући. Разгледали смо и Руму те око пола осам бесмо у изложби, у оној великој дворници где су смештени сви предмети осим кошница са живим пчелама, што је у школском дворишту смештено. Ја знам да је сваки посетилац пчеларске изложбе још од куће upe поласка понео већ неку представу о самој изложби. Неки је замишљао изложбу овако, неки онако, сваки друкчије. Са већ створеном представом дошао је сваки на изложбу и кад је својим очима видео, онда сваки пресуђује преиа томе, да ли је изложба надмашила ону његову представу или неје? Ја не ћу да претерујем али тврдим, да је код сваког посетиоца изложба надмашила ону његову представу, јер што на изложби видесмо, томе се несмо надали. Пчеларска изложба морала је свакога пријатно изненадити и задовољити. Што се мене тиче ја јавно ево исповедам, да ме је пчеларска изложба задовољила у толикој мери, да сам још и сад њоме занет и очаран. И пишући ову успомену морам изрећи хвалу и одати признање не само онима, који су овако красне предмете изложили, него и онима, који су знали и умели, који су имали смисла и финог укуса онако дивно изложбу средити и распоредити. Кад смо ступили у изложбу затекосмо већ неке посетиоце, али то не беху посетиоци већ то беху чланови пороте и други угледни чланови, који су вредно бележили предмете, којима ће ваграду доделити. Ту видесмо нестора у пчеларству г. Јована

189