Srpski pčelar

Да не би тко помислио е сам можда прекасно почео лијечити, морам да изјавим, да сам започео с лијечењем одмах чим сам оиазио једну једпту ћелицу с трухлом нимфом, морам и то рсћи, да ми се око у приијећавању болести било тако извјеџбало, е сам врло лако могао да одмах запазим прве заражене ћелице. Дакле није кривња сгајала ни најмање до моје немарности и задоцњења с лијечењем. Међутим j’a лпак не устајем, као шт<> напријед рекох, против тога начина лијечења, већ га, шта више, препоручујем и другима, да га онробају јер кад је њиме постигао успјех г. Броз, можда ће га постићи и други који од наших пчелара. Али морам још и то споменути, да као год што не ycije;ox ја, так> исто не успједоше ни тројица мојих пчеларских другова овдје, у питомој Новој Градишци, ни с једним од наведених средстава, па нл сцоиенутом Шретеровом методом. (Наставиће се)

Аврам Максимовић редован члан фрауендорфскога друштва.*

При је вигпе година добио сам један завежљај, у којем јебиладиплома Аврама Макеимовића од фраудендорфекога друштва и синђелија, кад је постао парохом Сомборским. У том завежљају је и педагогија писана, а преписао је 1843. г. Георгије Петровић, „прве године предуготовникљ у инштитуту Сомборскомт>» и „Меошдше особенне третјн свезска принадлежитљ СамЗилВ ИлШтбB 111 течешн слвтшателго? 4 Овај сам ја завежљај оставио у своју библијотеку, па сам полако и заборавио на њега. Ине само да сам заборавио на тај завежљај, него сам заборавио и ко ми га је послао. Taj сам завежљај морао добити праје четрнаест година, кад још није излазио пчеларски лист „Српски Пчелар“, јер бих иначе штампао одмах у „Српском Пчелару* и диплому и синђелију. Ако дође до руку овај број „„Српскога Пчелара“ ономе, кој’и ми је послао споменути завежљај, зацело ће ми се Ј*авити, да га споменем у „Српском Пчелару.“ У овом четвртоем броју „Српскога Пчелара“ изнашамо диплому Аврама Максимовића, кој‘и је добио од фрауендорфскога друштва, које га је изабрало за ре* Под знаком пише уредник „Српскога Пчелара.“

64