Srpski pčelar

вовиматица и да из тих јаја постају живи створови (трутови) ? То је баш главно и то је партеногенеза. Постајање живих створова из ја.јета без сиерме мушке т. ј. без оплођавања зове се у науци партеногенеза. А кад се матица спари и оплоди онда она истина неје више партенос, али ипак леже партеногенетска јаја, јер при спаривању не оплођава се женки (матици) јајњак, него сперма остаје у кесици (receptaculum seminis). Ако дакле стоји, да неоплођена матица носи јаја из којих постају живи створови, онда не може стајати тврдња, да партеногенеза не постоји и не може стајати оно што хоће Дикел и његови. Или једно или друго. Пошто непобитно стоји, да неоплођена матица, као и назовиматица, која се не може спарити ни оплодити, носе јаја из којих се развију живи створови (трутови), онда је блиау памети, да партеногенеза постоји и постојаће увек а све друго доказивање јесте само нагађање без стварног основа. Сада ћу навести још нешто из успомена Гинтерових. За Берлеиша вели да је био омален, али развијен; лако плане али се брзо утиша. Одело Берлепшово било je врло просто. И лети и зими, и недељом и сваки дан носио је једно исто одело. Чизме је облачио на босу ногу. Чарапе је почео носити кад се оженио. Кад је хладније било обукао би ципеле од гуме и огрнуо би се огртачем. Одело је носио дотле док се неје скоро сасвим подерало. Само кад је била каква свечаност облачио би боље одело. Путовао је обично пешице у обичном оделу а то је често био повод, да су га у гостионици на путу држали за каквога занатлију на што се Берлепш љутио. Берлепш је мислио да грофови и барони имају у својим жилама бољу крв него неилеменити, Једном је Гинтер рекао о томе Берлепшу: „та ви и сами не можете у то веровати, јер да је то некад и било, опет временом се та крв помешала“ на што се Берлепш слатко смејао. Берлепш је избегавао друштва а тзв. шпортове неје марио. Али кад је требало ићи на чији пчелињак ма исти био по неколико сати удаљен од Себаха ишао је радо и увек је скоро Гинтера собом водио. Ја сам овде навео неке успомене баш из оног доба када се ломила копља о партеногенези. Женијалном Ђерзону много је помогао барон Берлепш, да је партеногенеза научно доказана и као природан закон у науку унесена. Наука пак припада човечанству. Човечанство не познаје народности.

143