Srpski pčelar

добре паше. Али шта је хасне што ћемо добити више меда, додавањем старога окуженог саћа*, кад ћемо догодине морати десет и двадесет пута више издати, да попунимо празне кошнице, које су нам од срдобоље пропале. О томе слабо пчелари воде бригу. Зато треба што више саће зананљати, а особитз оно, на којем се јасно виде трагови срдобоље или пчелиње куге, не треба никако употребљавати. Крај данашњега познавања пчелињих болести, нисмо све урадили тиме, што смо избацили оно саће, на којем се виде трагови болести. Јер и на оном саћу, које простом оку изгледа да је сасвим чисто, може бити безброј клица разних приљепчивих болести. Ове се клице могу само темељиим дезинФицирањем уништити. Уобичајено сумпорисање ту не помаже. Истина, тако се утамањује плесан, али клицама пчелиње куге, то ни најмање не шкоди, нити их убија. За такове клице морају се узети јаче ствари које дезинФицирају. Један од најбољих ствари за тај посао је Формалин који се као што из пчеларских новина видим, већ помало употребљава за дезинФицирање саћа. Тај посао је био до сада мало замршен. Или се течан Формалин морао пустити да се на ватри испари; или су се морала Формалинска дугменцад опет на пламену претворити у гасолико стање, а за то су потребне справе за тај посао. Сада је Фабрика боја Фридриха Бајера и др. у ЕлберФелду направила Формалински препарат и назвала га autan, којим је посао јако олакшан. Autan је бео прашак, из којега се када се помеша с водом, развијају јаки Формалински гасови, а не треба нам ни ватра, нити кака справа, него само какав стари лонац и комадић дрвета за мешање. Поводом наше молбе, послала нам је Фирма Бајер и друг нешто autan-a. Покушаји дезинФицирања autanom дали су врло повољан резултат. На свиленим кончићима сасушене клице (Sporen) пчелиње куге (Bacil. alvei),a неке на разне начине у разне ствари завијене, држане су не*) Зато пчелар не ће и не сме резервисати cafee из болесних кошнипа, него само оно, за које зна да је чисто и здраво, а вдраво је cafee ив здравих кошница. Тада се не треба бојати, да fee од доданога залишног саћа имати више штете него користи.

139