Srpski pčelar

отпорне снаге добивају. Најбоље је дати пчелама да граде саће у ројидби, јер рој мора да гради саће, само треба да има паше. Без паше не вредя ни вајбоља кошница ни најбоље матице. Ако је у ројидби рђаво време; то треба роју дати сваки трећи дан по једну фунту меда и тиме се градња cafea потпомаже. Подижимо дакле пчелињу пашу па ни од нове теорије не ћемо имати штете него само користи. Ово написасмо, да уиознамо пчеларе са најновијом теоријом о саћу и упућујемо свакога да прочита и чланак г. уредника „Српскога Пчелара“ у 12. 6pojy од 1910. године под яатписом: „Је ли добро не дати пчеларима ни мало да граде cafee.“

Сима Жигић, парох.

Спајање кошница са покретним саћем.

Спајање је важан и врло користан посао на пчелињаку, али га почетници избегавају, јер се боје, да им не fee добро испасти. Многи почетник би спајао своје кошнице, али се боји и за матицу, а и да му се друштва не покосе. Спајање је посао, којега се пчелар мора од пролећа па до јесени лаћати, ако хоће да му је пчелињак увек у реду. У пролеће треба спајати слабице, безматке, кошнице са ржавим матицама и т. д. У лето треба спајати слабе ројеве, а у јесен треба спајати осим слабица и безматака, још и оне кошнице, које немају задоста меда. Осим тога пчелари који не ће да повећавају више свој пчелињак, спајају у јесен један део својих кошница, да их на пролеће опет напуне вештачким ројевима, јер им тако остане и у слабијој години по нешто меда, а уз то имају празних кошница, да могу на пролеће сувише јака друштва вештачки изројити. У прошлим годинама овога листа, било је говора како се могу кошнице на разне начине спојити. Тамо fee читаоци наћи, како два друштва можемо спојити преградивши их за неко време решетком за та.ј посао, или метнувши измену оба друштва сат отклошьена меда, а има укратко описан и онај начин, када се наизменце ређа саће са пчелама из оних кошница, које хоћемо да спојимо. Тако се спајају кошнице са покретним саћем. Друкчије се спајају плегаре, друкчије

156