Srpski pčelar

И ништа лепте него кад човек има мирну савест. Мирна савест знак је, да је код неког човека сне у свом реду. Само против нереда буни се савест. О, како је тешко сносити немирну савест ? ! Та она те нрати и по дану и у ноћи, и од н>е не может побећи. Ако си урадио нешто што ниси требао урадити или си цропустио нешто урадити што си баш требао да урадиш, тада изилази пред тебе савест као страшан осветник и шиба и гони те ужасно. Тешко ономе који има немирну савест ! Сваки пчелар треба да има мирну савест. И имаће, ако је узимио своје кошнице на време и као што треба. У противном случају биће преко зиме у неизвесности мислећи на сво;е драге пчелице, а савест ће му тешке приговоре правити и грозно га мучити. А кад гране оно пролетно сунашце, кад се природа од зимскога сна почне будити, тада ће се несавестан пчелар згрозити, јер he видети на свом пчелињаку слабице и мртве кошнице. И сад тек долази секирација! Није доста што му јн савест целе зиме приговарала, и што га је ужасно мучила, него долази I‘ош после света и гр дна секирација и пчелар се удара по челу признајући, да је свему злу крив он сам. Дошавши ево већ на крај, морам признати, да се пчеларски календар не може баш „на длаку" написати а готово је немогуће написати га за све наше крајеве. Није свуда једнака Клима није ни Флора те по томе ни начин пчеларења није свуда један и исти. Ја сам настојао, да бар главније моменте у пчеларству споменем. Идуће године писаће пчеларски календар који други дописни члан, те ће споменути оно што сам пропустио да споменем. А у прошлим годинама „Срп. 11челара а у календару има много златних зрнаца. Све то треба прегледати, исцоредити и памтити. Рекао сам да пчеле требају преко зиме мира. Али велим, да пчелар не треба преко зиме да мирује. Нека се нађе у вредноме послу: читајуЛи, Xohy да завршим једним латинским стихом : „Gutta cavat lapidem, поп vi, sed saepe cadendo; Sic homo fit doctus, non vi, sed saepe legendo“. А то be српски рећи : Капљица издубе камен, не силом, него честим падањем; тако и човек поста] е учен, не силом, него честим читањем. Кашвица сама за себе није ништа и никаква снага али ето! издубе камен зато, што често пада кашьица п о капљица. Тако и човек не може све одједанпут знати и научити, него честим читањем стиче све више и више знања. Сетимо се и наше драге пчелице. Она сама за себе није ништа у стању створити. Шта би она скупила меда ма целу годину излетала? Али где шта уради друштво ! Читајте за то добре пчеларске књиге и држите лист „Срнски Пчелар Без пчеларског листа не сме бити ни један пчелар. Наука о пчеларству мења се, развија и усавршава се. У листу

167