Srpski pčelar

Ројеви које хоћемо да за себе стресемо и оставимо за пресед морају бити довољно јаки. Сяаби ројеви не вреде ништа. Вара се онај, ко мисли, да ће му два три слаба роја, нарадити као један добар и јак рој. Особито ројеви са младим неоплођеним матицама, треба да су што јачи, јер док се млада матица оплоди, док почве лећи и док младе пчеле стану на снагу и дорасту за излет, дотле друштво знатно малакше, јер пчеле летећи па пашу, гину сваки дан. Што је паша бујнија и пчеле све већма гину. Што ранији ројеви тим бољи, јер имају више времена да се за зиму спреме. Зато је умесно радовање пчелара раним ројевима. Но зато не треба мислити, да не могу добри бити и познији ројеви, рецимо они што падну у месецу јулију. Зато правило које одређује, докле ће пчелар примати ројеве, не може важити за све крајеве. Има крајева, где ројеви, који падну у јулију не вреде ништа, а има опет места где се исплаћује остављати и оне ројеве, који падну крајем јулија и почетком августа. То стоји до паше. Где са липом престаје свака издашнија паша, ту да како да возни ројеви не вреди ништа. Али где има позне паше, као: старачца, хељде и т. д. могу се остављати ројеви и који падну почетном августа. Тако ће пчелар учинити своје, а разуме се, да паша одлучује хоће ли ројеви напредовати или не ће и хоће ли нам донети користи, јер ако паша не буде издашна, неће нам напредовати ни рани ројеви, ма били и нај јачи. Ројеви, које хоћемо да оставимо за пресед морају имати младе матице. Стара матица може да изда у по зиме, па онда од тога роја не буде ништа. Зато за преседе треба остављати ројеве са младим матицама. Ко води рачун о годинама својих матица, тај може остављати за преседе и првенце, ако рецимо зна, да матица није старија од једне или две године. Стари наши пчелари, радо су остављали и остављају првенце, јер су они обично нај јачи. Коме је стало, да што пре повећа свој пчелињак, па зато оставља и првенце за преседе, пека им када може, а ако не пре, оно макар пред јесен,

169