Srpski pčelar

а камо ли веровати. Али данас ето и то верујем, јер сам се осведочио, да и то може бити. Као што знате, ове године у месецу марту имали смо прилично топле дане, тако да су пчеле лево радиле, могле су излета”.и и на пашу ина воду, али ноћи су биле необично хладне. Температура је нону спадала на I—2° испод нуле а на води у барама и појилима освањивао је доста дебео лед. Тако је било овде у Вел. Радинцима, а тако је било сигурно и по другим местима. 13. (26.) марта освануо је исто тако скоро 1 ст. дебео лед на дрвеним појилима а на лименим јот много деб.ъи. Када сам после 7 сах. отишао да прогледам појила, којих има више по пчелињацима и у дворишту, на моју жалост нашао сам на по.јилима преко тридесет у леду замрзнутих пчела, које су пред вече закасниле на води, па тамо остале и замрзле се. Нисам веровао, да им се више може помоги, али шта не ће учинити пчеларска радозналост! Пажљиво сам разбио лед, па сам ове јаднице заједно са ледом који је около њих био покупио на хартију упијачу и метнуо у прозор где је сунце јако пригревало. Када је та хартија била мокра од отопљенога леда, преместио сам их на другу суху хартију. Није прошло ни но сахата, а моје пчеле почеле су се мицати а после и летети у затворену прозору. Када су пчеле сасвим ојачале, отворио сам прозор и оно су весело одлетеле на пчелиньак. Од тридесет пчела, само седам није оживело, ваъда зато што су сувише дуго, можда 2 3 дана биле у води и леду. По мојем рачуну и оне што су оживеле провеле су неких 16 сахати у води. Тако сам се ето случајно уверио о необичној жилавости пчелињега живота. Ко не верује, нека сам покуша тако оживзьавати у леду замрзнуте пчеле, па fee веровати. Таких дана или боље рећи ноЬи, када се вода мрзне у појилима, има свакога пролећа.

Ђ. Коларовић.

193