Srpski pčelar

гљивице и т. д.) него да неке болести као : маларија, сифилис, болеет спавачица и т. д. долазе од једноћеличних животињских организама. У пчеле знамо само за бактерије и гљивице, које изазивају разве болести пчелињега легла, назване: окамењено легло, ускиснуто легло, трухлеж легла, кужно легло и т. д. За животињске паразите у пчела, до сада се није знало. Додуше владин саветник Масен пре неколико година, описао је један животињски паразит названи Spirochaeta apis и изнео га као узрок пчелиње куге, али Вите је доказао, а после је и Масен признао, да назване Spirochaete што су нађене у кужним остацима (у саћу) нису самостални организми, него само крајеви (Geiselzopfe) bacilla larvae или brandenburgiensis-a који у истину изазива нчелињу кугу. Од то доба, није се ништа чудо, за животињске организме, који би изазивали ичелиње болести. Зато ће вас можда занимати, да сазнате како једноћелични животињски организми играју на жалост важну улогу као изазивачи ирилепчивих болести у пчела. Б. КоларовиЯ. (Наетаваће се.)

Ђ. Коларовић.

Пчеле и зоље.

Природњацима ]'е до данас познато неких 25.000 врсти пчела. Мною су врете пчела једна другој тако сличне, да и самим природњацима задаје муке при одређивању, којој групи нека врста припада. Разлика лежи у начину живота појединих врста. Док све врсте пчела спремају за легло храну из меда и цветнога прашка, дотле све врсте тзв. зоље своју глад истина утоле у цветној чашици, али своје легло хране и отхране животињским месом и другим инсектима. Као што пчеле живе у друштву, тако и неке врете зоља живе у друштву, само што је то друштво малено, а већина зоља живе засебно т. ј. свака за себе, свака женка Орине се за своје потомство на особити начин. Има зоља као и пчела што живе појединце, што праве гнезда своја не у облику шестоугаоне ћелице него у облику ваљка (цевчице) у земљи, песку, иловачи, зиду и дрвету, већ по врсти или своја гнезда праве од блата на камену или зиду да изгледају као да су цевчице прилепљене. Али сасвим различно од пчела, које уносе у ћелицу мед и цветни прашак, лове ове зоље разне инсекте и уносе их у ћелицу и кад напуне ћелицу, снесу по једно јаје. Излежени црв имаће се чиме хранити. Тих зоља, што лове друге инсекте, тих уираво зоља грабљивица има више врста и свака врста лови само извесне инсекте. Зоља грабљивица не остави свој плен у животу, јер би овај уграбио прилику и одлетео, чим би грабљивица отишла за