Srpski pčelar

нијесу ми могла доста направити буради, у коју ћу мед сипати. Те сам године добио четири хиладе форинти, макар што је мед био врло јефтин. Са задоволством стајах често на платоу својих вртова и гледах милијоне својих мени почињених бића како весело и певајући излазе и улазе тек што је зора почела рудјети. Свако је другнтво у кошници засебаы свијет за ова вјерна и чиста створевьа. Ти стојиш ту и гледаш на ове мале свијетове, хиладу кошница са тридесет милијона поданика, који ти доносе за твоје лично уживање најчистији трибут. Овдје сам искусно и јасно ми се показало, да једна породица може живјети од 150 кошница, яко се пчелари у крају таковом, гдје има паше за пчеле. Године 1808. купио је Еревфелзо добро измефу Цветла и Кремса. Ту је одмах подигао у ланике Ј велико Ов/це je хтио да подигне школу пчеларску. Ту je њеки опали дворац оправио и удесио за ту школу. Обвезао је себе и своју породицу, да издржавају учителе и све друго, што је потребно тој школи. Написао је штатуте за ту школу и поднио земаљској влади, Еревфелзо није дакле тражио добра нити новца од влэде, него је тражио само заштите. Влада је била наклоњена тој ствари и уступила је економском друштву у Вечу, да да своје мишлење о овој ствари. Али је еконсмско друштво дало тако неповољно миш лење о томе, да је читава ствар легла. Ја сам се опет морао повући натраг, па сам дале радио и правио покушаје на уланицима. Године 1816. био је Еревфелзо као члан на скуп-, штини моравскошлескога економскога друштва у Брну.. Говорио је на скупгатини и донио приједлог да се подигне пчеларска школа са 120 кошница у шумском крају, који би био најзгоднији за пчеларство. Сва је скупштина била одушевлена за овај приједлог. Еренфелзо упише хиладу форинти за ту школу, па и други упишу, колико је ко хтио, а земалски гувернер поклониће из своје библиотеке сва дјела о пчеларству. Еревфелзо се вратио својој кући са задовелством, да је ствар свршена, али се опет зао подигао про-

38