Srpski pčelar

од срдобоље. Ако у пролеће и преко лета, силне пчеле миле по пчелињаку, скакућу, али не могу да полете, врте се по земљи и купе се у гомилице на трави, бусицама, камичцима, гранчицама и т. д. док тамо највосле не поумиру, кажемо да пчеле имају вртоглавицу. Немци разликују више врста те болести и називају је разнима као : марка болеет, мукорина, пчелиња падавица и т. д. Ми све ове болести зовемо вртоглавица. И најчувенији пчелари, најразличније су мислили и мисле о срдобољи и узроцима који је изазивају, а тако исто и о вртоглавици. Многи пчелари, међу њима и сам пок. Ђерзон, нису ердобољу ни држали за болеет, цего за природну потребу у пчела коју изазива дуга зима без лепих дана, која не да пчелама прилике, да изиду и да се ишчисте. Када су пчелари увидели, да претерано задржавање екскремената (погани), изазива напослетку болести у цревима, признали су да је срдобоља болеет, која долази од упале, катара у цревима и т. д. Али пчелари ти нису разликовали две врете срдобоље, него су говорили да има само једна врста срдобоље, мада пчеле једаред од те болести гину. а други пут оздрављају. Они су то овако тумачили: ако се одмах у почетку болести, укажу лепи дани, те допусте пчелама да излећу, пчеле Ке ее ван кошнице ишчистити и болести биће крај. Међутим ако се болеет појави, али се задуто не укажу лепи дани, пчеле ће сасвим малаксаги, ишчистиће се у кошници и поумираће. Било је и има пчелара, који су мислили и знали, да има две врете срдобоље : лака и тежа опасна срдобоља. Лака прође брзо сама од себе, а од теже пчеле умиру, ако наскоро не настану лепи дани, који ће пчелама допустити, да изиду и да се ишчисте, или ако их пчелар ие изазове да изиду и да се ишчисте. Али ни ти пчелари нису ништа говорили о кужној или прилепчивој врсти срдобоље Зато су допуштали и учили : да се саће из кошница, које су помрле од срдобол>е, може давати здравим друштвима, и да се у кошнице у којима су друштва умрла од срдобоље, могу стресати ројеви, па да се и матица из тих кошница, могу додавати другим друштвима, јер ердобоља на матице не иде. Колико ми је познато, тек у новије време почели су пчелари, а међу њима и Герстунго, писати о прилепчивој срдобољи, те учити: да се саће из кошница, које од те срдобоље пропадну, не сме преносити у здраве кошнице. Али ни ти пчелари нису знали, од чега та прилепчива срдобоља долази. Као што су пчелари различно мислили о тој срдобољи, тако су исто различно мислили и мисле о поставку те болести. Не fey отезати ређајући, како у овој болести мисле и како пишу најчувенији пчелари. Скоро сви пчелари слажу се у томе да срдобољу изазива: мед који се брзо и јако ушећери, не поклопљен мед који хоће да ускисне, кошница у којој је прехладно