Srpski pčelar
који могу искрснути приликом хватања ројева, јер скоро сваки се рој ухвати друкчије. Врло је добро за пчелара, ако се први рој ухвати на згодно место, јер обично се и други ројеви хватају на исто место. Најлакше је рој ухватити, кад се обеси на какву виску, витку грану или кад падне на земљу. Са витке гране, врло га је лако стрести, а кад иадне на земљу, довољно га је поклопити кошницом. Кад би се сви ројеви тако хватали, било би уживање сместити их у кошнице; али ројеви знају и да крваво нанате пчелара, особито почетника. Рој уме да се увуче у трње у живицу, гомилу дрва, међу камење, у гомилу цигаља, у снопље и т. д. Рој се више пута ухвати за дебло дрвета, у рашље, у рупу. Има случајева, кад се рој увукао у димњак, у празно буре, у олук, под мост. У свима тима случајевима, мора се пчелар довијати и радити онако, како мисли да ће најлакше рој ухватити. Ако се рој ухвати на какву грану, на зид, ступ или иначе гдегод високо, где би било тешко и опасно до њега доћи, треба лаку кошницу од рогоза или круте харти је наднети над рој тако, да ивица кошнице додирује рој са горше стране. Тако ће се рој сам иопети у наднесену кошницу. Још пре ће рој у кошницу ући, ако у њу метнемо сат са незаклоиљеним леглом. Боље је кад је легло ез исте кошнице, из које је и рој, него кад је из друге кошнице. Може се и сам сат са леглом, без кошнице, примаћи или баш и наслонити на рој, па ће се за кратко време сав рој ухватити на сат. Будући је тешко јако дугу мотку усправити, кад јој је на врху кошница или макар и сат са леглом, а јоштеже је јако дугачку мотку лагано и мирно пустити, кад је рој у кошници или на сату, на да рој не спадне на земљу, зато је добро, да на врху таке јако дугачке мотке има чекрк. Кад се мотка исправи, по чекрку, на јаком канапу узвуче се кошница или сат над рој, а кад се рој ухвати на сат или кад уђе у кошницу, лагано се опет на канапу спусти са усправљене мотке. Ако се рој дуго скаљује да уђе или боље рећи, да се попне у наднесену кошницу, треба на другу мотку жицом привезати запаљену гл»иву, па је подметнути под рој. Дим ке брзо отерати пчеле горе у кошницу. Димом се мора пчелар помоћи и кад се рој саспе у какву рупу, међу пањеве, камење и т. сл. На таким местима, oceha се рој као да је у кошници, па не ке да изиде без дима, или док се не истера уштрцавањем воде у којој има мало карбола и т. сл. Видео сам рој, који је остао у гомили старих пањева и тамо изградио доста велико саке. Ако се ко,]’и рој ухвати на незгодно место, тада то место треба попрскати карболом, петролеумом или натрти пеленом, аптом и т. сл. да се и други ројеви не би хватали на то незгодно место. Има случајева, кад се рој мора и спајати, шчистити у кошницу, а то бива, кад се рој прилепи на ограду, зид, дебло.
72