Srpski pčelar

СРБИНЕ!

пренаша у прољеће своје кошнице, гдје има бујне паше, онда не само, да ће му народи сабрати меда, него he оживјети, постати чилији, јер у то вријеме бива ројење, те ће се многе младе матице спарити са трутовима, Тијем укрштајем постаће друштва чилија, раденија и живља. Дакле пренашање кошница на бољу прољетну пашу доноси нам укрштај народима, који је од велике благодати за њих. Осим тога имамо још једну корист од пренашања својих кош- пчелиње. Ли ница на бо- небуржани љу пашу, СРБИНЕ! мисле и гошто се пре- Не испуштај земље из својих воре, да кад нашањем на шака, јер је свака груда, свана три године уколима пче- бразда, сваки педаљ српске земье, застопце не ле увбуне, свака изгубљена куЬица, свако носе својих а тијем се напуштено куЪиште српско, што кошница на ствара у њи- С|)6 " лаиоии«мено из шака исту- П р oЉетН у П а. Ј штају и странцима продају неиз- , ма мравиња Ј r Ј шу,добијуим г мерни народни губитак, сигурнаи J киселина. ко- , народи пче. . неизбежна народна пропаст, нај- г ]аЈеантисеп- В еЪе српско народно издајство. лињу кугу, тично сред- Гдје у проство од куге љеће нема цвјетвога прашка, пчеле без вьега ослабе, јер се н>име ствара тијело. А без н»ега слабо се ствара и мравиња киселина, која конзервише млијеч и мед у ћелп цама. У таком случају лако се може окужити мед у ћелицама, кад није конзервисан мравињом киселином.. Зато Линебуржани носе своје кошнице у прољеће на прољетну пашу, а у јесен на вријесак на Линебуршку пустару. На бољој паши одмах престане и куга пчелиња. Ив овога се свега види, да је пренашање кошница ва бољу пашу од велике користи, не само што се доста меда добије и кошнице се нагоје, него што на прољетној паши многе кошнице дођу до укрштаја измену младих матица и туђих трутова и напошљетку што се у пчелама ствара више мравиње киселине, која је антисептично средство од куге пчелиње. Има више од десет година како у Карловцима нема паше ва пчеле. Једва саберу пчеле медљанога.

Не испуштај земље из свејих шака, јер је свака груда, свака бразда, сваки педаљ српске земье, свака изгубљена куница, свако напуштено куЪиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају неизмерим народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеЪе српско народно издајство.

100