Srpski pčelar

СРБИНЕ!

у другом сандучету са трутовима пчеле морају да прихрањују трутове и по томе морају више јести. Трутови сами врло мало једу меда, него их пчеле хране млијечем“. Из тога се види да експерименат Берлепшев није тачан и да трутови нијесу таке ждероње, како се о њима мисли. Шта поједу то поједу у млијечу преко пчела, који се ствара од меда, а има их и доста у кошници, па онда дабогме и осјетно троше мед. Природа не народупчелитрпи сродно СРБИНЕ! њем има само спаривање, једна матица, јер ТО ВОДИ Не иди у Америку, јер је Аме- која се спару . тјелесном Р ““ а " a i CT P a ""j a гробница наша. ј е самo ван слабљењу,на- Не расколавај. србике, ни за живу КОШНИЦв На задовању И главу својега огњишта; не изневе- ПOЉу у 833пропадању. равај своЈега завичаја; не нс- Духу. Да би Природа воли пуштвј своје земље из шана, веК Се СПарИВање укрштај, КОЈИ мудро живи, ради и штеди, па Кеш боље ОСИГукријепи, ОЖИ- видети, да је и код нас добро свуда раЛО, Природа вљава и ]ача разумном Ср6ияу! се побринула организам. У да има у свакој кошници доста трутова. Да је у кошници само један трут, онда би се ријетко кад могла матица спарити и оплодити. Свакако опасност пријети матици што се спарује напољу у ваздуху, а сигурније би било спариванье у кошници, али природа не трпи сродно спариванье, она воли укрштај, па макар се изводило то спариванье и са опасношћу. Тијем се подиже снага народу пчелиньем и крв у ньему освјежава. Али се ипак природа побринула, да што више и боље сачува матицу од опасности, што је сваком друштву пчелиньем одредила што већу множину трутова. Кад на којем пчелињаку има доста трутова, онда је сигурније спариванье, матица не мора више пута излијетати на спариванье и не мора излет чинити у велику даљину. У рано прољеће и у јесен врло се споро матице спарују и оплођавају. Излијећу по више пута, па никад да се оплоде. А зашто? Зато, што у то вријеме има мало трутова.

Не иди у Америку, јер је Америка најстрашнија гробница наша. Не раскопавај, србине, ни за живу главу својега огњишта; не изневеравај своЈега завичаја; не испуштај своје земље из шака, веК мудро живи, ради и штеди, па Кеш видети, да је и код нас добро свуда разумном Србину!

164