Srpski pčelar

дакле право Берлепш, што је пустио да му се матице спарују и оплођавају од којекаквих трутова из кржљавих друштава у плетарама сусједовим, него је требао одгајати трутове из најплеменитијих, највреднијих друштава. Зна се да оплемењивање марве, коша и т. д. стоји до мужјака. Траже се и најбољи бикови, ждријепци и т. д. за оплемењивање сваке марве и т. д. Па тако исто треба из највреднијих, најплеменитијих друштава остављати и трутове, а у кржљавим и слабим друштвима не треба их ни пустити да се излегу. Из свега се овога види да је сасвијем погрјешно, нерацијонално трутове тако таманити као што је чинно Берлепш. А и вика, да су трутови не само ждероње није умјесна. Њих пчеле хране најплеменитијом храном млијечем, докле су од користи друштву, а кад престане њихова функција, кад у другенцима има већ уљева, онда се гаси и живот њихов. Лијепо Ерлихер испоређава трутове са лишћем каквога дрвета, па каже: Нико не ће обрати све лишће на каквом дрвету, јер би тијем упропастио дрво. Кад дође јесен, лишће ће и само опасти. Па тако исто и трутове не би било паметно све потући,јер кад дође јесен, и њих ће нестати. Како се у другенцима и трећенцима појаве уљеви, а то значи да су матице оплођене и да млијеча треба само за уљеве, одмах се почиње и живот трутовски гасити. За њих више нема млијеча, млијеч треба сада само уљевима зато морају да гину од глади, падају мртви на земљу као што лишКе опада са дрвеКа. Док су били од користи друштву, дотле су их пчеле храниле најплеменитијом храном, млијечем, а кад је њихова функција престала, немају пчеле за њих хране нимало, те падају мртви као лишће са дрвећа у јесен. Трутови дакле нијесу ждероње. Они су корисни чланови друштва исто тако као и матица. Њима се оплемењује друштво, зато их треба ньеговати у најплеменитијим друштвима, а у рђавим друштвима не дати да их и једног има. А да пчеле не попусте у

167