Srpski pčelar

њом слогом задахнутих људи, брзо ће се оснивати и нова пчеларска друштва, а кад то буде, неће нас глава болети, шта ће> бити са лепом привредном граном, нашим народним пчеларством.

На збору друштвеном држаном 14. I. 1923. усвојена су друштвена правила, изабрана је управа и приступило се уписивању чланова. У уиравном одбору председник је: Петар Т. Теодоровић, окр. економ; потпредседник; Драгољуб Миленовић, руковал. окр. лозн. расадника; секретар и члан одбора: Витомир Јовановић, арт. капетан; одборници: Милан Миловановић, трговац у Владимир Павловић, трговац и економ, Миљко Џодић, рез. капет. економ 19. пешад. пука, Драгутин Ђурић. У надзор. одОору председник је: Љубомир Недић срес. економ; чланови: Сретен Голубовић, учитељ, Максим Максимовић, кмет и Светислав М. Петровић, адм. техн. капетан.

Књижевност.

До шиљања у штампу рукописа за 3. број нашега листа добили смо ове листове: „Hrvatska Pčela“. Год.ХГЈП. бр. 1. Излази у Осеку сваког месеца. Уредник Ј. Мил. Љубић. Претплата на годину 25 Дин. Претплата шаље се уредништву у Осек, гор. град, Кокотова ул. 33. „Slovenski čebelar“. Год. 26. бр. 1. Излази у Љубљани. Уредник М. Хумек. Лист је орган пчелар. друштва за Словенију. Чланарина на годину 40 Дин.

„Slovensky včelar u . Год. I. бр. 1. Уредник Jur Babka. Излази у Трнави. Чланарина је 20 а претплата 24 Круне чеш. „Jugoslavenska Pčela“. Год. IV. бр. 1. и 2. Излази у 2 месеца једампут у Загребу. Уредник П. Витман. Годишња претплата за старе чланове 20 Дин. а за нове 25 Дин.

„Ceski Včelar“. Год. LVII. бр. 1. Излази у Прагу у половини сваког месеца. Уредник Др. А. Шенфелд. Претплата 20 Круна чеш.

Питања и одговори.

Пита. 7. Често сам читао, да пчелар радом својим и не- у пажњом изазове туђице. Ја нисам зимус ништа радио на пчелињаку,. шта више нисам ни ишао на пчелињак, па су ми туђице зимус г сигурно за оних лепих дана, упропастиле четири кошнице. Ко ј.е сад крив?! Одгов. Криви сте ви баш зато, што нисте ни ишли на пчелињак. Не могу вам на памет за сигурно рећи, зашто је то било, али ће по свој прилици бити, да је какво слабо друштво умрло крај меда, а туђице су само довршиле посао т. ј.развуклеоно меда што су нашле. Упо зиме не могу туђице направити велику штету, јер топлина траје тек неколико сахати, па док ту-