Srpski pčelar

Шећер, даклем, треба да буде и да остане храна пчелама само за невољу, кад не може пчелар да набави добра, чиста и здрава меда. Шећеру је место на пчелињаку само за нужду, да се пчеле сачувају од глади. Ко редовно отима пчелама њихову природну храну мед, и заварава их прихрањивањем шећером, тај вара већма себе него пчеле, јер спрема својему пчелињаку сигурну пропаст. Шећер нигда није мед, па ни онда, кад га пчеле донекле инвертирају и унесу у саће. Зато не треба ни говорити ни писати о »шећерном меду«. Под именом меда несме се ништа друго разумети, него „слатки сок, којега су ичеле из цвешних чашица и иначе са живих биљака сабрале, у мед ирешвориле и у своје cahe унеле и .

Ђорђе Коларовић.

Ко је крив што се јављају туђице?

Туђице се зову оне пчеле, које нападају туђу кошницу и односе мед из ње. Туђице су дакле напаст, испрва за једну кошницу, а после и за друге кошнице. Могу да упропасте не само једну кошницу, него и више кошница, па и цео пчелињак. Туђице могу бити пчеле са нашега пчелињака, а могу бити и пчеле са туђег пчелињака. Што се туђице појаве, крив јеу много случајева сам пчелар. А будући пчелар треба да зна, шта изазива туђице и будући је у његовој руци, да те узроке спречи, то се може рећи, да је сам пчелар увек крив, ако му туђице начине штете. Треба запамтити, да је лакше свако зло спречити него лечити. 1. Кад се јављају шуђице у иролеће? Чимупролеће после опћег излета, наступи лепо време, пчеле ће излетати тражећи хране за легло. Пошто у рано пролеће или нема никакве паше, или је паша врло слаба, то пчеле осетивши мирис меда облећу и нападају другу кошницу. Туђице се појаве прво у малом броју, а кад успеју у своме послу, то оне већ јаве својим другама, где су нашле извор сласти, те после нападају у масама. Од туђица у пролеће најпре страда а) безмашак.*) Зато чим опазимо, да је једна кошница постала безматак, треба јој помоћи, ако се може, додавањем залишне матице, или додавањем каквог ројчета с добром матицом, или спајањем ća суседном кошницом, која има добру матицу. Дакле немој трпети безматке у пчелињаку своме; б) слабица. И оваку кошницу најпре пронађу туђице, јер и слабица се не може да брани одважно, а безматакјош се мање брани, јер у туђицама види свој спас. Немој трпети дакле слабице, јер

*) Има разлике између безматака. Ако је безматак у таквом стању, да може извести матицу или већ има матичњака, то се овакав безматак брани као кад би имао матицу. Ако је пак безматак у таком стању, да пчеле нсмају на чему да изведу матицу н. пр. код другенца кад му матица на спаривању пропадне, то се оваки безматак слабо брани и лако подлеже. С. Ж.