Srpski pčelar

особито у »Босанско-Херцеговачком Тежаку«. Најзнатније му је дело »Напредно Пчеларство« (1911.). На пчеларске изложбе нико није ни више ни лепших изложака шиљао него вредни М. Мартиновић. На пчеларским зборовима, конгресима и свуда где се је прилика дала, са својим лепим и стручним предавањима, међу првима био је и наш вредни пријатељ М. Мартиновић. Нека му је за све то, слава и вечан помен!

Питања и одговори.

Пит. 17. Шта је то трутовњача, а шта је трутовска матица? Шта је то назовиматица, наметматица и надриматица? Је ли то једно, а ако није једно, шта значи сваки тај назив? Одговор. — Чини ми се, да ви нисте прочитали ни једну књигу о пчеларству, него да читате само пчеларске новине, које не можете добро разумети, ако немате основних појмова из пчеларства и не знате барем нашу пчеларску терминологију т. ј. не знате назива појединих ствари и послова на пчелињаку, коју је наш Ј. Живановић утврдио и које се његови ученици држеисви којина »Српском Пчелару« раде. Набавите за први мах макар „Пчеларсш.во“ од Ив. Маширевића, па ће бам бити јасне пчеларске речи, на које наиђете барем у овом листу. Трутовњачом зовемо праву матицу, која не леже пчеле него саме трутове, а назовиматице пчеле радилице које легу трутове у старим безмацима. Оним другим називима што их спомињете, ми се не служимо. Писци који се служе тима речима, биће да мисле оно што ми зовемо назовиматице. То се да из смисла разумети. Но ако никако коју реч не разумете, обратите се питањем на уредништво онога л иста, где нађете реч, кој а вам ј е нејасна. Кад будемо имали сви једну терминологију, до чега треба да дође што пре, тада ће нам бити све јасно, што будемо читали ма у којим нашим новинама.

Пит. 18. Почетник сам, па да бих стекао што пре више кошница, држим поред Живановићеве американке и нешто плетара, ради ројева. Г. 1921. добио сам красан другенац, који је у часу изградио своју плетару до земље и напунио ју медом. Очекивао сам, да ћу од те кошнице добити г. 1922. лепе ројеве, али на моје чудо, та ми кошница ни у липи не даде роја, ма да је била дупком пуна саћа, меда и пчела. Зашто се није ројила? Одгов. Колико ми је познато, кошница неће да се роји:н 1.) Кад се омеди т. ј. кад је препуна меда. 2.) Кад су матици отрцана крила, или кад има погрешку у крилима, па не може да лети. Тада се рој врати, али се доцнијероји, кад сеизлеже млада матица. 3.) Кошница неће да се роји, шта више, неће да се ни нагонза ројидбом пробуди, кад у кошници нема ни мало трутовског саћа. Тада неће пчеле ни матичњаке да оснивају. Лако је могуће, да је то случај са вашом кошницом, јер ројеви са младом матицом кад падну у време добре паше у часу изграде пуну кошницу пчелињег саћа, а на трутовско саће и не мисле. Таке се кошнице до године

93