Srpski pčelar
Upravo je nepojmljivo pošto naši Ijudi prodaju jeđan roj ? Znam pčelara, koji su prodavali 1 kg živih pčela po 70 80 Din. Ovo je nelijepo, ovo nije pčelarski a ni zadrugarski. Uzmemo li, da iz jedne pletare kojoj je u jesen vrijednost 100 Din. dobije vlasnik dogodine 5—7 kg pčela (t. j. 3 roja) e onda doista nije pošteno, ako se prodaje 1 kg pčala skuplje od 25—30 Dinara. Ovim načinom naime, da uloženi kapital ima i moralnog oslona širimo pčelarstvo i naći ćemo prijatelja pčela, naći ćemo sljedbenika u pčelarstvu, biti će nas puno više pčelara, a svaki pčelar radje će dati u kućanstvo sav med no kupovati šećer. Tim momentom biti će nas pčelara puno više, povećat će se i naša zadružna moć i mi ćemo bit'i mogući uzdržati se i prebroditi ovu krizu, koja još uvijek übija onog veleposjednika puno više no srednjeg i malog posjednika. Kako se kod Saveza Jugoslavenskih Pčelarskih društava u Beogradu radi o osnutku velike zadružne prodajne centrale to je nade, da će ova naći načina i puta, kako bi se veliki dio meda mogao u zemlji prodati a višak izvesti u inostranstvo.
Roman Rad. Horvat viš. željez. čin. i pčelar.
Одговор уредништва.
У 1. броју „Пчелара" г. Јован П. Јовановик замера нам, што је допис г. Саве Манојловића, добио места у „Српском Пчелару“ уз изјаву: „и ми тврдимо, да према паши треба одређивати величину кошнице". Даље изјављује, да се не слаже с овом изјавом, што би ради разних мишљења сваки крај морао имати своје кошнице. Нећемо полемисати са г. Јовановићем него ћемо овде дати, само кратко разјашњење. Брат С. Манојловић кад је послао допис у писму се жали, да је уредништво „Пчелара“ његов допис мењало и дало му други смисао, па моли, да приложени допис донесемо у „Српском пчелару". Кад је „Пчелар" могао донети допис г. С. Манојловића, зашто да се замера „Српском пчелзру“, што је други допис донео? „Српски пчелар" донеоје допис без исправака, само је у примедби наведено, да се не слажемо са свима наводима и обећано је, да ћемо се доцније осврнути на овај допис. Чекали смо, да г. Јовановић побија наводе г. Манојловића, па тек тада да изнесемо право становиште. Ми смо само дозволили, да се чује и друга страна, наш је поступак потпуно коректан а замерка је неоправдана. Што се тиче другог дела жалбе изјављујем, да и данас стојим на становишту, да према паши треба одредити величину кошнице. Ово мишљење ја сам већ више пута поновио, па шта више и г. Јовановић га је у „Пчелару" донео. У'
74