Srpski pčelar

Пчелар и пчеле.

Земун. 1931.

Када ирође јесен цела, И ближа се већ и зима, Вредан пчелар око ичела, Много иосла шада има. Пчеларева рука вешта, Кучице им ушоиљава. Устаје иод кров их смешша, Па безбрижно сиава, Јер савестан ичелар не да, Да ичеле иознају јаде, Остави им досша меда, Да се хране, да се сладе, А ичеле су вредне биле, Па ичелару добром своме, Медом суде наиуниле, Добром мирољубивоме. Алкохоличара ни да виде, Са оиаком и злом ћуди, У ичелињак нек’ не иде, Нек’ се богме не усуди! Таквог мрзе као сшоку, Па би било и незгоде, Пчела има и жаоку, Залеши се и убоде. За ичелу је грозна казна, Аој благи Боже свети! Кад жаоку иусши јадна, Мора одмах и умреши! Зар за један убод да се, Ох, ичелица вредна мила! Одма смћу кажњаваш се, Шша си Богу сагрешила?!

Анка М. Тошић.

102