Srpski pčelar

III. ЦентриФугалне истресаљке (машине) за мед.

'излажемо дејству центрифугалне силе. У колико је теже тело у толико је ово дејство јаче. Док чврсти делови тога тела савлађују центрифугалну силу, дотле течни делови одлећу у супротном правцу од центра круга. Центрифугална сила одваја течни мед од чврстог саћа (у толико лакше и брже у колико је чвршће саће и течнији мед). Центрифугилна сила одваја течан зејтин са обрађених разних делова челика, месинга и гвожђа на фабричким струговима. Центрифугална' сила издваја воду из мокрог веша при његовом сушењу у савременим перионицама. Даље центрифугална сила корисно j’e примењена при преради млека и воћа. Центрифугална машииа је у опште справа, која се састоји из два точка неједнаких пречника, који су међусобно везани (спојени) кајишем. На већем точку је ручица, којом се тај точак обрће у хоризонталној или вертикалној равни, према томе какав положај заузима осовина на мањем точку. Ако је ова осовина у хоризонталној равни, онда се већи точак ручицом окреће у вертикалној равнини и обратно. Обртање осовине на мањем точку врши се преносом снаге са већег точка помоћу кајиша. На овај пренос може бити и без кајиша трењем услед непосредног мећусобног додира, точкова (функциони погон) или услед назубљавања међусобно спојених зупчасти точкова. Осовина мањег точка врши кружно кретање тела стављеног у машину. Б;:зина обртаја мањег точка (односно брзина кружног кретања стављеног тела у машину) у толико је већа у колико је мањи његов пречник. У колико је, пак, већи пречник на већем точку у толико је већи препос снаге на мали точак са главном осовином. Управо, брзина окретања у центрифугалној машини у толико је већа у колико је већа разлика између величине пречника поменутих двају точкова.

Фрањи Хушки припада заслуга што је примену центрифугалне машине унео у пчеларетво. Приписује се то пуком случају живахности и несташлуку његовог синчића, који је носећи саће с медом у корпи, ову корпу окретао у кругу. Том се приликом мед, као тежи и течан, услед дејства центрифугалне силе почео одвајати из саћа и цурити из корпе. Свакако се Хрушка том приликом сетио узрока цурењу меда при окретању корпе, па је, по утисцима раније виђене центрифугалне машине по фабрикама, дошао на мисао, те је 1865 године конструисао центрифуналну истресаљку за мед и ову приказао на пчеларској скупштини у Брну. Као најпримитивније истресаљке сматрају се левкаста истресаљка у виду српа само за један оквир и теразиска истресаљка за два висока оквира о једиој жици са кривом ручицом подешене за окретање. (Наставиће се).

101